OPERATIVNI PLAN ODBRANE OD POPLAVA VODOTOKA DRUGOG REDA NA TERITORIJI KRALJEVA Smanjuju rizik od bujica

G. ĆIROVIĆ 22. 02. 2024. u 05:00

POUČENI iskustvima iz elementarnih nepogoda tokom minule decenije, izazvanih izlivanjima i bujičnim udarima manjih reka i potoka, Kraljevčani su usvojili Operativni plan za odbranu od poplava vodotoka drugog reda za 2024.

G.Šljivić (arhiva)

Ovaj strateški akt, donet na sednici Gradskog veća, pored ostalog podrazumeva plan sistemskog, institucionalnog, efikasnog i pravovremenog reagovanja u slučaju poplava, kao i preventivne i operativne mere zaštite od redovnih i vanrednih bujičnih poplava u kraljevačkom kraju.

Posao

IAKO je već izgrađena obaloutvrda na levoj obali Ibra, potom zaštitni nasip na desnoj obali Zapadne Morave, uređeno korito Gruže, te obale Ribnice, Žičke i Godačičke reke, uz regulaciju Drlupske, Sirčanske i Gledićke, odnosno sanaciju korita u Vrdilima, Mrsaću i Čukojevcu, i u zoni novog mosta na Lopatnici... posla ima još mnogo, jer treba nadoknaditi decenije nemarnosti.

- Cilj je smanjenje rizika od poplava usled klimatskih promena, erozivnih procesa, bespravne gradnje i neodržavanja, te izostanka agro, bio, hidro i ostalih tehničkih mera - kaže Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja za poslove civilne zaštite Gradske uprave. - Na teritoriji Kraljeva postoji pet vodotoka prvog reda koji su u nadležnosti države i čak 174 bujičnih vodotoka drugog reda na kojima je, uz izgradnju zaštitnih objekata, posebno na slivovima Musine, Gledićke, Mrsaćke i Velike reke, neophodno unaprediti sistem rane najave i sistem upozorenja. Nadalje, tu su i merenja klimatskih faktora, i razvijanje Civilne zaštite, i edukacija lokalnog stanovništva, a ne treba zaboraviti ni saradnju sa resornim ministarstvima i susednim lokalnim samoupravama.

Osim toga, Operativni plan - u okviru preventivnih i planskih mera - podrazumeva još pojačan nadzor inspekcijskih službi i Komunalne milicije na plavnom području, posebno na kritičnoj infrastrukturi, čime se doprinosi kvalitetnijem i organizovanijem odgovoru na rizike izazavene poplavama.

Tokom minule decenije, podsetimo, kraljevački kraj se na udaru većih poplava našao čak pet puta. Poplavni talas, štaviše, ni lane nije zaobišao grad na Ibru, a majska i junska poplava pričinile su štetu od bezmalo 600 miliona dinara - najviše na saobraćajnoj infrastrukturi, poput mostova, prelaza, kanala, lokalnih i nekategorisanih puteva...

G.Šljivić (arhiva)

 

G.Šljivić (arhiva)

Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja civilne zaštite u Kraljevu

G.Šljivić (arhiva)

 

G.Šljivić (arhiva)

 

G.Šljivić (arhiva)

 
Pogledajte više