STREPE DA IH KUĆA NE ZATRPA: Devetočlana porodica Krstić iz Loka kod Titela dane preživljava među oronulim zidovima
SKUČENI u jednoj od četiri prostorije kuće koja samo što se nije srušila, u ulici Svetozara Miletića 7 u Loku, kod Titela, devetočlana porodica Krstić dane provodi u strepnji da im se krov i dotrajali zidovi njihovog doma od naboja ne sruče na glavu i zatrpaju ih. Svakim danom strah je sve veći, a pokušaji Anke (45) i Branislava (42) da za svoje osmoro dece stvore kakav-takav siguran dom, do sada nisu urodili plodom, jer kad jedno poprave, drugo se pokvari, i tako ukrug.
FOTO: Privatna arhiva
Roditelji osmoro dece, četiri dečaka i isto toliko devojčica, Jovana (20), Jovane (15), Bojana (14), Nikole (12), Bojane (11), Nikoline (6), Jane (3) i najmlađeg, jednogodišnjeg Mihajla, daju sve od sebe, ne bežeći ni od jednog, pa i najtežih poslova, da svom potomstvu stvore bolje uslove za život, ali sami ne mogu.
Pre pet godina kada su u Titelu, gde su tada živeli, u požaru ostali bez igde ičega, i bukvalno se našli na ulici, morali su da se snalaze kako znaju i umeju, a kreditom od sedam hiljada evra, koliko je Branislav mogao da dobije od banke, kupili su trošnu kuću u obližnjem Loku.
Bazar na ribljoj pijaci
NA ribljoj pijaci u Novom Sadu, sutra od 16 do 20 časova, održaće se Humanitarni bazar za porodicu Krstić, u organizaciji grupe Novosađanke, koja je odlučila da im pomogne. Na 50 tezgi bazara, prodavaće se džemovi, kolači, peciva, igračke, nakit, zimnica... Profesionalni kuvar će u dva kotlića pripremati pasulj i paprikaš. Svi koji žele da pomognu porodici Krstić mogu to učiniti i uplatom na račun Marina Antonijević 115-0038163577650-12, koja ima punomoć ove porodice overene kod advokata.
- Tek kada smo izneli napolje stvari prethodnog vlasnika, videli smo koliko je sve trošno, ni vode nije bilo - priča nam Anka. - Počeli smo da radimo kupatilo, ali se nema, jer kada platimo račune i 12.000 dinara ratu kredita koji ćemo otplaćivati još četiri godine, ne ostane ni za život. Najstariji se zaposlio i odselio, a ovo sedmoro nejači treba iškolovati, obući, obuti i nahraniti. Dečji dodatak primamo samo za troje dece.
Za bolju kuću, kazuje nam Anka, nisu imali. Morali su da kupe u skladu sa skromnim finansijskim mogućnostima. Da bi oprala toliku čeljad u kući bez vode, Anka je sa obližnjeg groblja u buradima četiri godine donosila vodu za pranje, kuvanje i kupanje. Anka je nekada, ne stideći se posla, radila i na deponiji u Titelu, a sada sprema apartmane, sobe i privatno čisti po kućama. Glava porodice Branislav radi privatno, ali i po selu kome šta zatreba.