MRAK RAZBIJA SVEĆA: Tročlana porodica Slavnić iz Vrbasa živi u nemaštini, u kući bez struje - Cvijanu i Zorici sin Jovan najveće bogatstvo
MALENI Jovan Slavnić iz Vrbasa u martu će napuniti dve godine, a već je iskusio svu gorčinu života u trošnoj kući i nemaštini. Otac Cvijan (68) teški invalid, nepokretan i majka Zorica (23) svom jedinom čedu jedva obezbede mleko. U kući u Narodnog fronta bez broja, već četvrt veka nema struje, mrak razbija sveća. Na stolu više nego skromni obroci, a jedina toplota dopire iz već odavno dotrajalog "smederevca".
FOTO: Privatna arhiva
Svega im nedostaje, a od Cvijanove invalidske penzije, kada otplati ratu za kredit, uzet od banke da na oronulu kuću stavi vrata i prozore, ostane sedam-osam hiljada dinara, nedovoljno za život.
- Sin, koga sam dobio u već poznim godinama, najveće bogatstvo mi je koje imam - kazuje Cvijan, ponosan na svog jedinca. - Ime je dobio po našoj krsnoj slavi. Srce mi se cepa što ne mogu detetu da priuštim bar delić onoga što imaju njegovi vršnjaci. Nemamo dovoljno njemu za mleko i pelene.
Neophodna invalidska kolica
CVIJAN zbog zdravstvenih problema sa kičmom ne može da ustane iz kreveta, ali nema invalidska kolica.
- Mislim da bi to pomagalo i meni i mojoj Zorici olakšalo - veruje Cvijan.
Cvijan je zbog bolesne kičme koju je dva puta operisao, prošle godine i pre pet godina, neposoban za rad, i morao je u invalidsku penziju. Ne može samostalno da hoda. Početkom devedesetih bio je na ratištima u Hrvatskoj i Bosni, a kod Zvornika je ranjen u stomak.
- Dok sam bio po bolnicama i lečio se, prethodni stanari ove kuće koju sam dobio od opštine počupali su instalacije, odneli stolariju i deo mog pokućstva - jada nam se Cvijan. - Bar vodu imamo u kući, započeo sam kupatilo pre 15 godina, ali nema se za završetak. Sve troje se kupamo u koritu, a vodu grejemo na šporetu. Trebalo bi da nabavim još jedan prozor i vrata, ali...
Tročlanoj porodica Slavnić priskoče u pomoć kumovi i komšije i pruže kad i koliko mogu. Bezgranično su zahvalni humanim ljudima koji ne mogu da zažmure na njihovu situaciju, posebno što su malenom Jovanu za novogodišnje praznike priredili radost. Dobio je paketić i okitili su mu jelku. Dobri ljudi su im poklonili i dva kubika drva, bar da se ne smrzavaju, i nešto hrane.
- Supruga nigde ne radi, ima previše obaveza oko mene nepokretnog, a i oko našeg sina - kazuje nam Cvijan o nezavidnoj situaciji. - Sama cepa drva, loži vatru. Ponekad ode u nadnicu da zaradi neki dinar, ali cela kuća je na njoj.