POGLED U KOSMOS SA KUČAJA: Dr Svetislav Krstić sagradio astronomsku opservatoriju nadomak Paraćina
U ŠUMAMA Južnog Kučaja bez dometa telefonskog signala i bandera za struju, na nadmorskoj visini od oko 700 metara, na tridesetak kilometara od Paraćina, već pune tri godine živi Svetislav Krstić (68), dr fizičkih nauka, sa svojom suprugom Majom. Svojevremeno profesor na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, potom dugogodišnji stručnjak u NIS i "Srbijagasu" potpuno smišljeno, za život u penziji i astronomiju, svoju životnu pasiju, odabrao je baš ovo mesto. I to zato jer je, tvrdi, najnenastanjenije u Srbiji, a noćno nebo vedro i tamno, bez svetlosnog zagađenja. Tu je na porodičnom imanju izgradio astronomsku opservatoriju.
Foto: Z. Rašić
Osim toga, tokom godina, na imanju usred bukove šume, Svetislav se potrudio da stvori samoodrživo domaćinstvo. Osim za struju i vodu, sam se pobrinuo i za internet neophodan za komunikaciju sa svetom i za opservatoriju.
Milanković i Armstrong
KRSTIĆ je svoju opservatoriju nazvao "Milutin Milanković" po čuvenom astronomu, koji je delom zaslužan što je zavoleo astronomiju.
- U vreme dok sam odrastao velika "bitka" se vodila između Rusa i Amerikanaca oko toga ko će pre stići na Mesec. Sa 14 godina napisao sam pismo Nilu Armstrongu. Na moje veliko zaprepašćenje, iz NASE mi je stigao odgovor. Fotografija sa posvetom: "Svetislavu Krstiću sa najboljim željama, Nil Armstrong", što je za mene bio veliki podsticaj - priča Krstić.
- To je drveni objekat sa pokretnim krovom, gde sam smestio i montirao teleskope i drugu opremu. Kad hoću da posmatram nebeski pejzaž, samo pomerim krov koji je na šinama i za desetak minuta sam spreman. Kupio sam dva odlična teleskopa različite namene. Američki je za snimanje objekata Sunčevog sistema, dok je kineski za posmatranje galaksija, galaktičkih jata, zvezda u njima, magline... Najdalja galaksija koju sam fotografisao je 50 miliona svetlosnih godina daleko - objašnjava naš sagovornik.
Najupečatljiviju fotografiju, objavljenu i na svetskim portalima, napravio je 2012. godine, kada je sa Fruške gore usnimio tranzit (prelazak) Venere preko Sunčevog diska.
Kad je o planovima reč, našem sagovorniku je želja da pored opservatorije napravi radio-teleskop za posmatranje spojeva na Suncu i geomagnetne oluje. Zbog uvoza delova iz inostranstva posao odmiče sporo, ali veruje da će taj teleskop završiti na proleće.