NAJMUZIKALNIJE SELO NA PLANETI : Entuzijasti istraživači predočili neke od tamburaških legenda Deronja

 Uz podršku Aleksandra Antunovića, kustosa Muzeja Vojvodine, oni su prvi put predočili istraživanja na temu „Romske tamburaške legende Deronja“, najtamburaškijeg sela na planeti i prikazali bogatstvo romske muzičke baštine u Bačkoj, posebno u delu između Bača i Odžaka.

Jovanovićeva, nastavnica romskoj jezika sa elementima romske kulture, u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“, istražuje nezapisanu romsku književnost i posebnu oblast, o ženama i o porodicama čuvenih romskih tamburaša.

- Želimo da vidimo šta se krije i ko stoji iza tog tamburaša, da to zabeležimo- kaže Jovanovićeva.- Organizovali smo radionice za decu na kojima su se upoznali sa svim žičanim instrumentima. Želja je da sačuvamo tamburašku muziku kroz mlade, da nastave bogatu tradiciju.

Ta tamburaška tradicija, kako je na osnovu istraživanja ustanovio Rajko Jovanović, seže daleko u prošlost, više od dva veka.

- Loza deronjskih tamburaša se proteže 250, 280 godina unazad, o čemu svedoče matične knjige. Krajem 19. i početkom 20. veka javljaju se familijarni orkestri, koji su nosili epitet najboljih na Balkanu i u Evropi- kaže Jovaović.- Deronjski Romi su se bavili raznim poslovima ali je najunosnije bilo zanimanje muzičara. U selu, nije bilo kuće bez instrumenta. To se održalo sve do sedamdesetih godina prošlog veka a mnogo toga je oslikano u filmovima „Skupljači perja“, „Biće skoro propast sveta“ i „Pogledaj me nevernice“. Zanimljivo je da sve do devedesetih godina prošlog veka niko od tamburaša nije završavao osnovnu školu. "Deronje je selo od davnina", kako kaže seoska himna i  tu je potvrđeno da su za Rome muzika i pesma ritual, praznik, zanos, posebno za svoju dušu.

Tom prilikom Rajko Jovanović je najavio i izlazak njegove knjige o deronjskim tamburašima. - Na toj knjizi radim i prikupljam podatke već 18 godina i trebalo bi uskoro da je završim- potvrdio je Jovanović.