MINULE DECENIJE PET PUTA NA UDARU POPLAVA: U Kraljevu u smanjenje rizika od bujičnih nepogoda uloženo 200 miliona (FOTO)

Najveća materijalna šteta, i to oko dve milijarde dinara, pričinjena je 2019. kada je poplava zahvatila 66 od ukupno 68 mesnih zajednica na teritoriji Kraljeva. Ni ove godine poplavni talas nije zaobišao Kraljevčane. Majska i junska poplava pričinile su štetu od 590 miliona dinara.

Najviše je ponovo stradala saobraćajna infrastruktura na kojoj je šteta procenjena na oko 450 miliona. Oštećeno je 10 kilometara lokalnih i nekategorisanih puteva, 18 kilometara kanala kao sastavnih delova infrastrukture, četiri mosta i 16 prelaza preko vodotokova drugog reda, dok su oštećenja u stambenom sektoru evidentirana na 150 objekata.

Zbog svega navedenog i ne čudi što je u sklopu mera smanjenja rizika od poplava u kraljevačkom kraju lokalna samouprava samo u poslednje tri godine uložila oko 200 miliona dinara.

- Na teritoriji Kraljeva postoji pet vodotokova prvog reda i 174 bujičnih, vodotokova drugog reda. Najviše posla obavljeno je na vodotokovima 1. reda koji su u nadležnosti države gde su bili i najveći rizici od plavljenja, dok se na rekama i potocima 2. reda aktivnosti sprovode prema prioritetima. Svake godine se više od 50 miliona, a prošle i oko 100 miliona dinara, izdvaja za ovu namenu preko Programa JP za uređivanje građeviskog zemljišta. Mnogo je reka, pa otud i potreba da se planski i preventivno deluje – kaže Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja za poslove civilne zaštite kraljevačke Gradske uprave.

Prema njegovim rečima, minulih godina uređena je leva obala Ibra izgradnjom obaloutvrde, izgrađen je zaštitini nasip na desnoj obali Zapadne Morave, uređeno je korito Gruže, obale Ribnice, Žičke i Godačičke reke, obavljena je regulacija Drlupske, Sirčanske i Gledićke reke, kao i regulacija rečnih korita u Vrdilima, Mrsaću i Čukojevcu i u zoni novog mosta na Lopatnici. Posla je, svakako, još mnogo, jer treba nadoknaditi decenije nemarnosti.

- Izgradnjom Moravskog koridora stvoriće se uslovi za zaštitu Grdice, Adrana, Vrbe i Ratine. Neophodno je nastaviti investicije u zaštitne objekte i saradnju sa nadležnim institucijama, posebno na rešavanju plavljenja na vodotokovima drugog reda – naglašava Maksimović. - Kroz delovanje inspekcijskih službi mora se pojačati nadzor na plavnom području, naročito na kritičnoj infrastrukturi. Ovo se odnosi na uzurpaciju ili neadekvatno korišćenje i održavanje priobalja, ali i samih rečnih korita na vodotokovima drugog reda.

ŽRTVE

UDARI nabujalih vodotokova prvog i drugog reda u junu 2020. godine odneli su, nažalost, i dva ljudska života. U studeničkom selu Đakovo, četiri kilometara od srednjovekovnog manastira, nabujala reka Studenica zauvek je odnela bračni par Bogojević, Cmiljku (74) i Radoljuba (82).

PREVENTIVA

- OD velike koristi bilo bi formiranje Lokalnog centra za adaptaciju i mitigaciju na izmenjene klimatske uslove. Zadatak centra bio bi da prepozna primere dobre prakse, ali i uoči mogućnosti da ojača postojeću infrastrukturu, kao i biodiverzitet na klimatske promene i katastrofe povezane sa izmenama u klimi – ističe Maksimović. - Uz to, važno je ojačati saradnju sa privatnim privrednim subjektima na aktivnom učešću u sistemu civilne zaštite i preduzimanju preventivnih mera na smanjenju rizika od poplava.