U SEDMOJ DECENIJI TREĆI PUT ZAVRŠILA FAKULTET: Nišlijka ruši sve predrasude, govori engleski, nemački, francuski, rumunski i arapski
DA odlazak u penziju ne znači kraj, niti da se tu završava mogućnost usavršavanja, pokazala je Nišlijka Nevenka Balanesković (70). Ona je po odlasku u penziju treći put sela u studentske klupe, iz ljubavi prema jezicima. Na predavanjima je bila među najredovnijima, korona i onlajn nastava nisu je poremetile u njenim ambicijama.
J. Ćosin
Diplomirala je nedavno na Filozofskom fakultetu u Nišu na Odseku za romanistiku i to u prvom roku, u svojoj 69. godini.
Nevenka danas, pored maternjeg, tečno govori engleski, nemački i francuski, a sporazumeva se i na rumunskom i pomalo arapskom. Kaže da joj nije bilo teško da posle toliko godina ponovo uči.
- Kada sam odlučila da idem u penziju, jedna koleginica je rekla: "Baš žalosno, sledeća stanica je groblje". Ja se nisam slagala, jer nije baš tako. Telo slabi, istina je, međutim mozak je tek tada na vrhuncu svojih sposobnosti tako da sam verovala da me sa odlaskom u penziju čeka najpre sloboda. Imaću sve vreme za sve one stvari koje sam želela i volela - priča za naš list Nevenka.
Nevenka je prvi put diplomirala davne 1977. na Odseku za germanistiku. Kako nije mogla da nađe posao u struci, upisala je engleski jezik u Nišu. Iste godine zaposlila se kao prevodilac u Elektronskoj industriji gde je radila dve decenije, uporedo pohađajući studije. Diplomirala je na Odseku za anglistiku desetak godina kasnije, a ove godine, u junu, na Odseku za romanistiku.
Podrška mladih kolega
MLADE kolege su je, kaže, izuzetno poštovale. Mogli su štošta naučiti jedni od drugih. Ostali profesori ili studenti na stepenicama su je pozdravljali sa puno poštovanja misleći da je profesorka, a ona ja, kako kaže, "bila samo običan student".
- Kada sam bila 5. razred osnovne škole moje odeljenje je trebalo da uči francuski jezik, no moj brat je otišao i premestio me u drugo odeljenje, gde ću učiti nemački. Strašno sam plakala i, eto, na kraju života sam ostvarila svoju želju da se vratim francuskom jeziku - govori nam Nevenka.
Bezbrižne penzionerske dane provodi sa svojim suprugom, u Knez selu pored Niša. Profesori su je podstakli da počne da se bavim prevođenjem pesama, što je prilično težak posao. U poslednje dve godine pripremila je zbirku koja bi bila novo čitanje francuskih i nemačkih klasika. Pored toga i dalje drži časove nemačkog i engleskog.
Kada je EI zatvorila svoje kapije, prešla je da radi u prosvetu, u osnovnim i srednjim školama. Tu je stekla 15 godina dug radni staž.
Dekan Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović kaže da je Nevenka pokazala da godine nisu prepreka za ono što se iskreno voli.
- Drago mi je što smo imali priliku da se ovde ostvari san naše koleginice i nama su kolege, bez obzira na godine, dobrodošle, posebno oni koji su željni znanja - kaže Jovanovićeva.