PAJA I JARE SA FILIPINA: Sve više domaćih transportnih preduzeća angažuje strance
ZBOG manjka vozača kamiona, srpske firme koje se bave transportom robe primorane su da zapošljavaju strane državljane.
V. Ilić
Nedavno je, tako, prevozničko preduzeće iz Novog Sada angažovalo 60 filipinskih državljana, koji sada prevoze domaću robu u inostranstvo i obratno.
Jedan od Filipinaca koji srpskim kamionom krstari po čitavoj Evropi je Edi Lusung (53), koji svoje kolege kamiondžije na putevima obavezno pozdravlja sa uzdignutom rukom i tri prsta. Na sebi obavezno nosi dres srpske košarkaške reprezentacije, jer, kako i sam kaže, zavoleo je Srbiju baš kao i svoju rodnu zemlju.
- Od novembra prošle godine radim za srpsku kompaniju. Pre toga sam vozio kamion u Kataru i Saudijskoj Arabiji. To su dva različita sveta. U Srbiji je mnogo lepše i komfornije. Primamo redovnu platu, dok su nam tamo zarade kasnile i po više od tri meseca - rekao nam je Edi.
Ovaj Filipinac oduševljen je prirodnim lepotama Srbije, posebno domaćom hranom, pićem, a naročito gostoprimstvom i ljubaznošću Srba. Opčinjen je, veli, Čačkom, Čačanima, pa zato često boravi u gradu na Moravi.
Više ne moraju da jedu cvrčke
I EDIJEV sunarodnik Džozef San Totomas skoro je takođe počeo da vozi kamion za srpsko preduzeće. Našalio se kako u Srbiji nema potrebe da, "tamane mačke, pse, pacove, zmije...", aludirajući na raznovrstan jelovnik na Filipinima.- Stvarno nema potrebe da jedemo cvrčke i skakavce, žabe ili gmizavce, kada je u Srbiji hrana toliko jeftina, a pritom i preukusna. Oduševljeni smo vašom zemljom i primljeni svuda veoma srdačno. Čuli smo da je sve više naših državljana koji dolaze trbuhom za kruhom u Srbiju. Trenutno nas je ovde oko 350 - zaključio je Džozef.
- Gde god se pojavim, gde god da pravim pauzu na putevima, Srbi me počaste pivom ili rakijom. Toga nigde u svetu nema. Mnogo mi se sviđa pljeskavica, a obožavam meso sa krompirićima. Ovde je hrana najjeftinija, za 300 dinara mogu da se dobro najedem od čačanskog hamburgera, a imam obezbeđen i besplatan smeštaj. Zato mi ostaje novca koji šaljem svojoj porodici na Filipinima. Za nekoliko godina, kada uštedim dovoljno novca vraćam se kući i tamo ću se baviti uzgojem koza i pilića - ispričao nam je Edi, koji u svojoj domovini ima suprugu i dvoje odrasle dece, sina i ćerku, koji imaju svoje porodice.