LEČILE RANJENE U SVIM RATOVIMA: Kolo srpskih sestara iz Kruševca 120 godina pomaže sugrađanima (FOTO)
„KRUŠEVLjANKE su kao obučene bolničarke lečile ranjenike i obolel od pegavog tifusa tokom Prvom svetskog rata, bile su to članice Kola srpskih sestara, koje su vidale te teške rane, zajedno sa bolničkarkama iz humane škotske misije“, otkriva za „Novosti“ Vesna Bogdanović, članica Kola, koje je obeležilo 120 godina plemenitog rada u Narodnom muzeju Kruševca, gde se, simbolično, nalazila stara vojna bolnica.
Foto: Arhiv Kola srpskih sestara
- Članice su u prvim godinama postojanja bile dobrostojećeg materijalnog stanja, nesebično pomagale siročićima, siromašnima, školovale devojke, lečile vojnike, a od kako je rad Kola obnovljen u Kruševcu pre tri decenije, misija se nastavila.
Pre nego da Kolo zaživi davne 1903.godine, humane Kruševljanke zbrinjavale su nezbrinute u okviru Ženske podružine i udruženja „Kneginja Zorka“ i „Kneginja Milica“. U Kolu su „zaigrale“ sa istim, čistim korakom. Koliko neustrašivo, može se pogledati na izložbi „Snaga dobrote“ u kruševačkom muzeju.
- Prikupili smo više od 200 fotografija, kao i vredna dokumenta, poput zapisnika Kola iz 1907.godine, pozive na dobrotvorne zabave, koje su se održavale u salama nekadašnjeg hotela „Evropa“ i restorana „Takovo“ - predočava za „Novosti“ Vesna Bogdanović, autorka izložbe.
Učiteljica Ljubica Čarević - Jakovljević bila je prva predsednica Kola srpskih sestara u Kruševcu. Vodila je udruženje u zgradi nedaleko od Kuće Simića, dar izvesnog gvožđarskog trgovca Đorđa Marinkovića 1908. godine.
- U vreme balkanskih ratova, Kolo u Kruševcu ima oko 100, a po završenom Prvom svetskom ratu - 196 članica - navodi Slavica Davidović počasna predsednica Kola. - Na vrhuncu je udruženje bilo u vreme predsednice Natalije Bralović 1928. godine. Otvoreno je zabavište, đačka trpeza za siromašne i mnogo drugih stvari. Natalijin suprug obešen je kao rodoljub u kasarni "Car Lazar" 1916.
I pored zabrane okupatora 1942.godine, članice Kola radile su tokom Drugog svetskog rata, slale pakete staricama u zarobljeništvu, pomagale bolesnima. Na poziv Crvenog krsta, Kolo se opet rađa 1992.godine. I dalje su istrajne u misiji i još uvek umeju da obraduju mališane u svim važim hrišćanskim praznicima, na Božić, Materice, Svetog Savu, Vrbicu, Vaskrs.
ZABRANjENE
IAKO su se dokazale u svim ratovima i teškim trenucima po srpski narod, rad Kola srpskih sestara bio je zabranjen posle Drugog svetskog rata. Članice su proglašavane za narodne neprijatelje, oduzeta im je sva imovina 1947.godine. Kada je presednica Glavnog odbora Kola, Delfa Ivanović, uhapšena godinu dana ranije, svi odbori su dobili uputstvo da unište arhivu.
- Kolo danas ima 60 članica, tokom godine imamo brojne aktivnosti, a brojne su i one, neplanirane, jer uvek je potrebno nekome da se pomogne, kada ostane bez doma ili bez leka i hrane - svedoči za „Novosti“ Snežana Stajković, predsednica Kola srpskih sestara u Kruševcu. - Nedavno smo pristupile Saboru kola iz regiona i nadamo se da ćemo biti još jače i više pružati našem gradu i na ponos našim osnivačicama i potomcima.