SEĆANJE NA "OSMU OFANZIVU": U Banatskom Velikom Selu kod Kikinde obeleženo 78 godina kolonizacije iz Bosanske krajine (FOTO)

Održan je koncert lokalnog KUD-a „Marija Bursać“ koje neguju pesme i igre Srba iz ovog dela Bosne. Najzanimljviji deo večeri bio je dokumentarni film o selu, u kojem je publicista Dušan Dejanac, zabeležio izjave Krajišnika koji su posle Drugog svetskog rata došli u ovo mesto, koje se nekada sastojalo da tri sela: Svetog Huberta, Šarlevila i Soltura. Njegov otac Milan Dejanac svedočio je da su ovde doseljene velike grupe kolonista iz Bihaća, Drvara i Bosanskog Petrovca, a manje iz Ključa, Sanskog Mosta i Dervente.

- Doseljeno je ukupno 676 porodica sa 4.322 člana. Među njima je bilo čak 152 dece ratne siročadi. Došla su 302 ratna vojna invalida, 984 borca NOB-a i 101 nosilac partizanske spomenice – ispričao je Milan Dejanac.

Prema njegovim zapisima, u Hubert su došli ljudi od Bihaća, njih 1.961. Soltur je naselilo 1.135 Drvarčana, a u Šarlevil je smešteno 1.226 Petrovčana. Doselile su se velike porodice, koje su očekivale bolji život, a zateklo ih je blatnjavo selo praznih kuća. O tome je upečatljivo pričao Slavko Knežević, iz Malog Cvjetnića kod Drvara, ratni vojni invalid:

- Došli smo u zimu ‘45. godine. Bio je novemabr i jako hladno. Prvih meseci, sve do proleća, hranili smo se u Narodnoj kuhinj. Kuća koja nam je dodeljena bila je potpuno prazna - sećao se Knežević.

O snalaženju u novoj sredini pre desetak godina Dušanu Dejancu pričali su oni koji više nisu živi. Mlađe generacije Velikoselaca sada neguju sećanje na svoje pretke, koji su im izgradili selo za ponos, jedno od najuređenijih u Srbiji. Sve ulice odavno su  asfaltirane i osvetljene, u selo ima vodovod, vrtić, osnovnu školu, zdravstvenu stanicu. Čak i otvorene bazene. Kolonisti su ga izgradili slogom, zato mladi naraštaji žele da sačuvaju sećanje na njih.

- Mi smo ponosni potomci i njihov težak život je nama stvorio uslove da bolje živimo. Oni su nas zadužili da idemo napred i da se borimo za stvaranje novih, boljih uslova za našu decu. Obeležavanje dana kolonizacije biće tradcionalna manifestacija, jer ona čuva naše korene, naš identitet – rekla je Mira Pećanac, predsednica Saveta Mesne zajednice.

Događaju su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane, gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač, pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak i direktor Fonda za pomoć izbeglim i raseljenim licima Aleksandar Đedovac.

- Danas se o vremenu kolonizacije, uglavnom, pričaju anegdote, ali treba se podsetiti da to uopšte nije bilo lako vreme. Trebalo se snaći u novoj sredini i započeti novi život. Ti ljudi, koji su došli sa zavežljajem u ruci su uspeli, jer su bili hrabri, vredni i odlučni. Bio je to životni podvig. Danas stasavaju treća i četvrta generaccija kolonista i na njima je da čuvaju sećanje n zavičaj svojih predaka. Zato ova manifestacja ima širi i opšti značaj, deo je opšteg mozaika kojim čuvamo kulturu i tradiciju. Podrška Fonda neće izostati – rekao je Đedovac.

Obeležvanje godišnjice kolonizacije organizovala je Mesna zajednica Banatsko Veliko Selo uz podršku Grada Kikinde i Pokrajine.

- Ugledajući se na naše pretke i njihov entuzijazam, hrabrost i junaštvo, treba da gledamo u budućnost – poručio je Lukač.