MLADA ŽENA IZ VRANJA BORI SE DA OČUVA STARI ZANAT: Milica nastavlja posao svog dede i tate

Kada je otac preminuo pre sedam godina, Milica Cvetković (41) nije se libila da uđe u radnju u kojoj je odrasla i, kako sama kaže, upusti se u borbu sa vetrečanjama i proba da očuva porodični posao.

- Sada ako kažem nije lako zvučaće kao kliše, jer verovatno nije lako voditi nijedan posao. Ali živimo u vremenu kada se pantalone mogu kupiti za 200 dinara i onda čovek dođe i mi mu kažemo da usluga kraćenja pantalona košta 250 dinara i on se naljuti – priča ljupka Milica.

Pre sedam godina ušla je u radnju, nakon smrti oca, bilo je sve dugačije, a nju je vodila želja da ne stavi katanac na ono što su njeni preci stvarali. Brat ne živi u Vranju, gotovo da nije imala izbora. Tu je kaže od jutra do sutra i volela bi da unapredi posao, a da opet neguje tradicionalni zanat koji je u ovim prostorijama izučilo preko pedeset ljudi, a mnogi od njih danas od tog posla izdržavaju porodice.

- Moj deka Stojadin Nikolić je pre više od 60 godina otvorio radnju i stvorio svojevrsni brend, jer smo tada jedini u našem kraju šili šajkače, zanimljivo je da smo i danas jedini koji to rade, ne računajući kućne radinosti nekih naših učenika – kaže Milica.

Razgovor prekida mušterija koja ostavlja pantalone koje treba da se skrate, čini se da ljudi mnogo ne pitaju, ulaze i na ti su sa Milicom, uglavnom su, kako kaže, „stalne mušterije“.

 - Mnogi koji su šili kod tate Sretena Manasijevića i danas svraćaju, ja nisam vešta za mašinom kao oni ali se trudim da zajedno sa radnikom odgovorim na zahteve mušterija. Moj deda je šio samo pantalone za muškarce, tata je unapredio pa su i dame počele da dolaze, danas nema pravila – kaže Milica.

Problem nije samo skromno tržište, već i nabavka materijala za šajkače koji se teško nalazi, ali sa druge strane šajkače su brend ove krojačke radnje. 

- Kupaca ima, uglavnom su to ljudi sa sela koji se ne odriču šajkače, ali i ima i onih koji žive u inostranstvu i kupuju šajkače kao suvenire i nešto što ih seća na rodni kraj. Cena je prihvatljiva 1500 dinara. Naše stalne mušterije iz celog Pčinjskog okruga i ne pitaju za cenu jer znaju za kvalitet šajkača, neki kažu da je jeftino, neki da je skupo, narodu se ne može udovoljiti, ali ono što je interesantno da je ovo jedino mesto gde je mogu kupiti – kaže Milica.

Na zidovima krojačke radnje vise fotografije prvih članova upravnog odbora samostalnih zanatlija Vranja, na kojima je i njen deka.

- Imam moralnu obavezu, ali i želju da nastavim s poslom uprkos nedaćama i visokim troškovima sa kojima se suočavam. Verujem da ipak ima mesta za stare zanate uprkos svim novim trendovima koje diktira današnjica – optimistična je Milica.

Na kraju razgovora, ona vrlo emotivno priča o tome kako je nekada u radnji bilo puno učenika, kako su se mladi otimali za mesto učenika, jer se znalo da znanje zanata vredi, sada nije tako, dok priča o tome suznih očiju kaže da ne bi mogla da zamisli dan, a da ujutru ne otključa svoju radnjicu i poželi dobro jutro prvoj mušteriji.