SEČA TOPOLA SAMO ODLOŽENA: Kuljani nastavili da brane šumu
ŠUMA pored Velikog bačkog kanala u Kuli izbegla je u avgustu i septembru najavljenu seču čak 80 odsto stabala topole, ali JVP "Vode Vojvodine" nije definitivno odustalo od tog posla.
foto EPV
Zato je, zarad odbrane omiljenog šetališta i ambijenta za rekreaciju, ali i gradskog "bedema" protiv razornog delovanja vetra, u Kuli održan Ogrugli sto "Značaj šumskih zaštitnih pojaseva za područje Vojvodine", koji su organizovali Pokreta gorana Novog Sada (PKNS), Ekološki pokret Vrbasa (EPV) i novosadska Dečja ekološka akademija.
- Kako je rečeno u avgustu, tokom sastanka građana sa predstavnicima "Voda Vojvodine", seča šume odložena je do "završetka pešačke sezone", ali nalog nije povučen - kaže Nemanja Major iz "Zelene zone opštine Kula", ekološkog udruženja koje je "izniklo" iz protesta za očuvanje šume, tokom kojeg je peticiju za očuvanje stabala potpisalo oko 1.500 građana.
Još 813 glasova podrške prikupljeno je onlajn, a tu peticiju osmislio je Zlatko Ostojić, predsednik UG "Kuljani i naš grad"...
- Šumovitost Vojvodine isnosi oko sedam odsto i najmanja je u Evropi. Štaviše, standard razvijenih zemalja je da optimalna površina pod šumom bude 0,16 hektara po glavi stanovnika, pa bi trebalo da u Pokrajini bude pošumljeno više od 14 procenata teritorije - objašnjava Dušica Milenković iz Pokreta gorana Novog Sada, dok predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa Ratko Đurđevac ističe da zaštitni pojasevi, poput kanalske šume u Kuli, predstavljaju dobro rešenje za povećanje pošumljenosti, pa ih zato treba podizati, a ne uništavati.
Argumenti
IZ Ekološkog pokreta Vrbasa zameraju što, uprkos alarmantnom podatku da je pošumljenost kulske opštine ispod jedan odsto, za okruglim stolom nije bilo predstavnika lokalne samouprave.
- Niko od nas nije bio ni pozvan! Inače, ovde je tokom poslednjih sedam godina pošumljeno više od 60 hektara, a na ovaj način tretiramo i gradske površine, i rekultivisane deponije, i poljoprivredno zemljište - tvrdi predsednik opštine Damjan Miljanić.