KIŠNA BAŠTA ŠTIT OD POTOPA: Niš dobio prvu oazu koja će umanjiti posledica padavina i pojavu klizišta

 Njena osnovna namena je da u tom međublokovskom prostoru sakuplja kišnicu i tako rastereti kanalizaciju.

Niš je jedan od deset gradova u Srbiji koji je kao donaciju dobio kišnu baštu koja je deo projekta "Niko kao ja", a čiji je značaj u smanjenju posledica izazvanih klimatskim promenama, smanjenju ugljen-dioksida u vazduhu i prikupljanju atmosferskih padavina. Kišne bašte se, uglavnom, grade pored saobraćajnica ili na nepropusnom tlu kako bi rasteretile kanalizacionu mrežu pa je zato, prema rečima šefice odseka za monitornig Gradske uprave za građevinarstvo Miljane Medarov Vujaklije, odabran međublokovski prostor na uglu između te dve ulice.

- Dobićemo jednu mini-oazu u gradskom jezgru na javnom prostoru. U neposrednoj blizini su vrtić i škola, što je veoma bitno, pa će deca, koja su u blizini, moći da dođu do budućeg parka i do buduće oaze da tamo provedu neko drugačije i lepše vreme. Nama je veoma drago što smo dobili kišnu baštu zato što je to trend koji se primenjuje u svetu i zemljama regiona - rekla je Miljana Medarov Vujaklija.

Različiti slojevi materijala prikupljaće i držaće vodu 24 do 48 sati, hraniće biljke kojima kiša ne smeta, a zatim će voda odlaziti u tlo, objasnila je Miljana Medarov Vujaklija. Ona je istakla da nema nikakvih cevi već je rešenje bazirano na prirodi, kao i da je bašta samoodrživa, ali da i građani moraju da budu savesni i vode računa o njoj.

Gradonačelnica Dragana Sotirovski posetila je ovaj deo grada i rekla tom prilikom da je izgradnja kišne bašte zvanični početak uređivanja međublokovskog prostora u svih pet gradskih opština. Ona je tom prilikom rekla da će prioritet imati predlozi građana koji se, uglavnom, odnose na uređenje zelenila, sadnju novog drveća, ali i uređenje pristupnih staza do ulaza zgrada.