LANE RECIKLIRALI 400 TONA OTPADA: Vrščani za godinu dana na reciklažu poslali 400 tona otpada
VRŠAC decenijama slovi za jedan od ekološki najosvešćenijih gradova u Srbiji, što je posebno izraženo tokom poslednjih sedam godina, otkad se JKP "2. oktobar" aktivno bavi reciklažom neorganskog otpada.
Foto J. J. Baljak
Komunalci na Gradskoj deponiji svakodnevno sami sortiraju smeće i šalju ga na dalju obradu, a samo lane su, u saradnji sa "Sekopakom" - vodećim operaterom ambalažnog otpada u našoj zemlji - sakupili i na reciklažu poslali više od 400 tona plastičnih flaša, staklenih boca, limenki, kartona... Očekuje se da će ove godine ta statistika biti još bolja, jer su proletos širom gradske zone postavili 70 posuda za prikupljanje stakla i već sada su ispunili zacrtanu kvotu od 150 tona pomenute ambalaže.
- Zahvaljujući sortiranju otpada namenjenog reciklaži, za samo tri godine, prosečnu količinu smeća koje završi na našoj deponiji smanjili smo sa 28 na 22 tone dnevno. Istovremeno, i visina smetlišta je, umesto da ide nagore, sada čak manja za oko metar, a iskorenili smo i samozapaljivanje, koje se ranije često dešavalo - objašnjava Velizar Vemić, rukovodilac sektora Održavanje javnih površina u JKP "2. oktobar".
Foto JKP Drugi oktobar
Štaviše, Vrščani su prošle godine - među prvima u Srbiji - u Stakleniku i Magistarskom naselju, pokrenuli projekat primarne selekcije kućnog otpada, kojim je trenutno obuhvaćeno oko 600, od ukupno 16.000 gradskih domaćinstava.
- Plan je da akciju svake godine proširujemo za oko 300 novih korisnika. Vrščani već stiču nove navike i sami sortiraju smeće, a mi ih motivišemo tako što svakoj mesnoj zajednici uplaćujemo novac koji zaradimo od prodaje PET ambalaže sa njihove teritorije - kaže Vemić i ističe da organizuju i humanitarne akcije prikupljanja stare, ali garderobe koja još može da se nosi, da teško razgradivi i lako zapaljivi tekstil ne bi završio na deponiji. Foto J. J. Baljak
Ostatke hrane koriste za proizvodnju komposta kojim održavaju gradske cvetne leje, dok građevinski otpad drobe i njime posipaju atarske puteve.
- Tako smo uspeli da vek trajanja ovdašnje deponije, koja se prostire na 23 hektara, od kojih se trenutno koristi tek nešto više od trećine, bude produžen. Isto tako, do 2020, kada se gledalo sa Vršačkih planina, ona je izgledala kao velika bela mrlja usred zelenih oranica, sa plastičnim kesama koje su letele svud naokolo, a danas se ne razaznaje da je reč o smetlištu, jer je dobar deo površine obrastao zelenilom - zaključuje Velizar Vemić.
Velizar Vemić, Foto J. J. Baljak
Oprema
IAKO je, još pre devet godina, JKP "2. oktobar" na deponiji sagradio objekat za sortirno-reciklažni centar, on još ne radi jer nedostaju mašine. Nedavno su od "Sekopaka" dobili mini-liniju za obradu sakupljenog otpada, ali će šest metara dugačka pokretna traka i oprema za bušenje plastičnih flaša radi boljeg baliranja, ipak, biti smešteni u nekoj manjoj prostoriji... Očekuju i jednu presu za papir, s obzirom na to da je i lokalna privreda pokazala veliku odgovornost, te kompletan otpad ove vrste donosi na reciklažu.