ZASIJAĆE SRPSKI ZLATOVEZ: Šta sve krije etnološka zbirka u Paraćinu
UZ PODRŠKU Ministarstva kulture, paraćinski Zavičajni muzej već treću godinu realizuje projekte konzervacije tekstila iz etnološke zbirke koja u ovoj ustanovi postoji decenijama. Prošle godine rađena je konzervacija odevnih predmeta, a sada tekstilnog pokućstva.
Foto: Z. Rašić
Po najnovijem projektu, ističe Tijana Pešić, kustos etnolog ove ustanove, trenutno je u toku konzervacija izuzetno raskošne zidne dekoracije koja je deo stalne postavke.
- Ove godine radimo i konzervaciju kuvarica i takođe par predmeta iz stalne postavke, uključujući dve libade. Ovogodišnji projekat, vredan 400.000 dinara, predviđa konzervaciju trinaest predmeta. Naša etnološka zbirka, od tekstila, sadrži nošnje, odeću i tekstilno pokućstvo, najstariji predmeti su s kraja 19. i početka 20. veka. Tapiserija na kojoj se upravo radi potiče iz kuće Nikole Marjanovića iz tog perioda. U to vreme bila je to jedna vrlo uticajna paraćinska porodica koja je učestvovala u javnom i političkom životu - objašnjava Pešićeva. Napominje da je dosta predmeta iz kuće Marjanovića sada deo etnološke zbirke, koja još sadrži i predmete od stakla, drveta, keramike...
Prvi život
Muzejski predmet se ne dira sve dok je u stanju da "živi svoj prvi život". Konzervacija se radi tek kada se proceni da je neophodno da se uspori prirodni proces starenja i da se spreče dalja oštećenja, objašnjava Tatjana Tubica.Konzervaciju, kako su se "Novosti" na licu mesta uverile, izuzetno stručno i sa velikim strpljenjem obavlja Tatjana Tubica. Po zanimanju master tehnološkog inženjerstva, ona je završila i specijalizaciju za konzervatora restauratora. Pred lepotom predmeta koji joj je pre nekoliko dana došao u ruke kaže da je jednostavno - zanemela.
Tapiserija, dozidnica, pokaznica.... sve su to različiti nazivi zidnog ukrasa starog više od veka. Skoro sve tehnike veza korišćene su na jednoj tkanini, a isticanjem na zidu služile su za pokazivanje. Otuda i naziv - pokaznica.
- Ovaj predmet je bogato ukrašen floralnim ornamentima rađenim tehnikom zlatoveza pamučnim koncem na tankoj svilenoj podlozi zelene boje. Imajući u vidu bogatstvo i lepotu motiva, jasno je da je tapiserija bila izuzetno skupa. Floralni elementi krupnih motiva su rađeni tordiranom zlatnom žicom i međusobno povezani stilizovanim grančicama i vrežama od čisto metalnih niti. Zlatovez je, inače, bio izuzetno popularan u srednjem veku, ali samo su retki mogli sebi da ga priušte jer je materijal bio veoma skup, a izrada dugo traje. Ovu tehniku su radili samo majstori. Vodi poreklo sa Istoka. U vreme turske vladavine, prema mojim saznanjima, zlatovez je bio zabranjen srpskim ženama. Tek posle 1920. godine i naša nošnja počela je da se ukrašava njime, postavši tako statusni simbol porodice - objašnjava Tubica.
Jeleci bili poseban izazov
U konzervatorskoj laboratoriji Zavičajnog muzeja Tubica je ranije završila rad na libadama, košuljama i dva jeleka, koji su deo stalne etno-postavke. Libada je kratka ženska jakna, bez kopčanja, sa izuzetno širokim rukavima. Jeleci su joj, takođe, bili veliki izazov, baš kao što je sada dozidnica koja je od devedesetih godina prošlog veka u vlasništvu Muzeja. Na red za konzervaciju zatim dolaze kuvarice, ali one su već manje zahtevne, a i jeftinije, jer su vežene na pamučnom platnu.
Što je više zlatoveza bilo na devojačkoj spremi, značilo je da devojka ima vredniji miraz i da može da se bolje uda. Zlatovez je rađen uvek na nekoj podlozi, najčešće na svili. Kad je u pitanju tapiserija koju konzervira, Tubica objašnjava da je potka doživela potpunu degradaciju, verovatno zbog uslova u kojima je predmet čuvan pre nego što je došao u muzej.
U vreme turske vladavine, prema pričama, zlatovez je bio zabranjen srpskim ženama
Nažalost, neće moći da nadoknadi potku koja nedostaje jer to ručno ne može da se izvede. Zbog toga je odlučila da tkaninu koja nedostaje zameni novom. Po kvalitetu, ona mora potpuno da odgovara nekadašnjoj.
- Biće ispoštovana boja i gustina prepletaja, ali to zahteva zaista ogroman rad zbog same tehnike zlatoveza, budući da je svila ojačana tankom pamučnom tkaninom koja je kao gaza. U suprotnom, svila ne bi ni mogla da izdrži težinu zlatnih niti.
Sagovornica "Novosti" napominje da je nabavljen sav potrebni materijal i da će dozidnicu raditi oko četiri meseca. Prva faza konzervacije podrazumevala je čišćenje "stogodišnje prašine", a zatim je uklonila patinu sa zlatnih niti. Da sve ponovo zasija. U sledećoj fazi treba da konsoliduje i pričvrsti tordiranu žicu. Zatim na red dolazi konzervacija tekstilnih aplikacija posebnim bodom svilenim koncem.
- Svaku nit predmeta treba vratiti na mesto, srediti pocepotine i druga oštećenja koja postoje, pričvrstiti odvojene ukrasne trake. Podloga koja nije oštećena biće ojačana i sačuvana, a zameniću je samo gde treba. To je sve rad na licu ovog predmeta, a tek naknadno predstoji rad na naličju.