OPASNE GLJIVE U ŠUMAMA I NA PIJACAMA: Početak leta period sa najviše trovanja gljivama u Valjevu
VREMENSKI uslovi, pre svega obilne kiše, pogoduju rastu gljiva, kojih u ovom periodu u šumama na padinama venca Valjevskih planina ima u izobilju, ali oni koji pečurke dovoljno ne poznaju ne treba ni da pomišljaju da ih beru! Vrlo lako desi se kobna greška, da se ukusna jestiva gljiva zameni svojom dvojnicom, otrovnicom, a posledice neretko, nažalost, budu - tragične.
Ovo upozorava jedan od najvećih poznavalaca pečuraka u Srbiji i regionu Dragić Tomić, iz Gljivarskog društva Valjevo i podseća da je u ovdašnjem Zdravstvenom centru poslednjih nedelja zbrinuto nekoliko pacijenata sa simptomima trovanja. Jedan sugrađanin, saznajemo, zbog ozbiljnih simptoma trovanja gljivama upućen je na lečenje u Beograd.
- Najveća opasnost svakako vreba u šumama, ali iskustvo pokazuje da rizik postoji i kada se gljive kupuju od berača na valjevskoj pijaci - kaže Dragić Tomić. - U Srbiji, nažalost, ne postoji zakonom uređena kontrola pre iznošenja ubranih gljiva na pijačne tezge. U više navrata na pijaci sam među jestivim pronalazio i primerke veoma otrovnih gljiva, pa je, srećom, sprečeno da dođu do nečije trpeze i izazovu trovanje.
Zelenu pupavku koja je najčešći uzrok trovanja gljivama najlakše je zameniti za jestive dvojnice. U pitanju je najotrovnija gljiva na ovim prostorima, jedan njen šešir može da usmrti čak tri odrasle osobe! Ima razne oblike, uglavnom je žute i bele boje, krov šešira je uglavnom zelenkast, njen otrov prvo uništava jetru.
Velika opasnost je što znaci trovanja nastupaju kasno i veoma podmuklo. Smrt može da nastupi i posle tri nedelje od trovanja. Procenat smrtnosti je izuzetno visok - oko 95 procenata. U prirodi, zelena pupavka često se može zameniti sa još nerazvijenim sunčanicama, koje su jestive.
- Komercijalno sakupljanje i prodaja gljiva nisu jasno definisani i uređeni propisima - kaže Tomić. - Još od devedesetih godina prošlog veka predlažemo nadležnima da ovu materiju zakonski urede. Tek kada neko plati životom zbog trovanja gljivama, ovaj problem dođe na dnevni red, nešto se pokrene, ali nakratko. Gljivarsko društvo i Regionalna privredna komora Valjevo uputili su nadležnima predlog kako ovaj problem da se reši zakonski. Prošle godine, sedmoro ljudi u Valjevu se otrovalo gljivama, jedna žena je preminula, to su svakako poražavajući podaci zbog kojih bi država trebalo da deluje.
Edukacija kao preventiva
- U Srbiji se malo preduzima na edukaciji stanovništva kako da prepoznaju jestive i otrovne gljive - kaže naš sagovornik. - Ako bi samo deseti deo novca koji se potroši na lečenje bio uložen u preventivu, bilo bi upola manje slučajeva trovanja gljivama. Problem je i što trovanje gljivama kod pacijenata ostavlja trajne posledice, koje često izazivaju invalidnost i smanjenu radnu sposobnost. Iskustvo pokazuje da se često gljivama otruju oni koji su sigurni u sebe i misle da o pečurkama sve znaju...
Kuvanjem se ne ubija otrov
GLjIVARSKO društvo Valjevo svojevremeno je objavilo vodič za prepoznavanje pečuraka, u kom su prikazane jestive i njihove otrovne dvojnice. Svake godine organizuju i Dane gljiva, kada posetioci, naročito najmlađi, saznaju osnovna pravila branja i raspoznavanja gljiva...
- Postoje pogrešne, neretko kobne zablude da gljiva koju je načeo puž nije otrovna, što apsolutno nije tačno - upozorava Tomić. - Netačno je i verovanje da se kuvanjem iz gljiva može eliminisati otrov, jer je on stabilan na visokim temperaturama. Građani treba da budu maksimalno oprezni, a ako nisu sigurni koje su pečurke u pitanju, obavezno da kontaktiraju sa Gljivarskim društvom.