OD LIVADE NAPRAVIO DEČJE IGRALIŠTE: Zanatlija i bivši fudbaler iz Kikinde Goran Gavrić uredio sportske terene
NA državnom zemljištu koje godinama ničemu nije služilo, na kraju Srbobranske ulice u Kikindi, zanatlija Goran Gavrić (35) napravio je igralište na kojem sada uživaju deca, najviše dečaci koji vole sport.
Foto: R. Šegrt
Napravio je mali fudbalski teren, postavio koš za decu iz svoje ulice i komšiluka, ali dolaze i oni iz drugih delova grada, jer im majstor organizuje turnire. U proteklu nedelju na terenima je bilo nešto više od 60 tinejdžera, koji su sa velikim žarom igrali fudbal. Najuspešniji su dobili i pehare i medalje.
- Na ovom mestu moji drugari iz ulice i ja smo odrasli. Igrali smo fudbal, ali kako smo rasli, ženili se i dobili decu, sve nas je manje bilo na travi. Zemljište je tako zaraslo u korov. Pošto živim preko puta i tu mi je radnja, svakodnevno sam bacao pogled na zapuštenu parcelu i polako odlučio da je sredim i da se tu ponovo igraju i moja i druga deca. Cilj mi je bio da ih vidim kako i oni ostavljaju bicikle pored puta i hvataju se lopte, kao mi nekada. Da ostave telefone i računare, da se druže, da trče, da se smeju i budu zadovoljni, baš onako kako sam ja to činio kada sam bio dečak. Kada sada vidim osmehe na njihovom licima, presrećan sam - priča nam majstor Gavrić šta je bio njegov motiv.
Sada se na fudbalskom terenu i košarkaškom, koji čeka betoniranje, dečaci svakodnevno okupljaju, a vikendom je igralište puno. Dolaze tinejdžeri iz Srbobranske, ali i susednih ulica, pa i udaljenijih delova grada. Majstora Gavru podržavaju porodica, komšije, roditelji, a deca hvale.
- Moja tri sina svakodnevno se ovde igraju. Stanujemo dva kilometra dalje, ali oni bicklima dolaze više puta dnevno. Oduševljen sam Goranovim naporom i idejom. Pomogao sam mu da obeleži fudbalski teren i nekoliko puta nedeljno dođem da posmatram decu - kaže Branislav Kojić.
Dečaci Marko Spahić (11) i Vuk Talijanov (12) treniraju fudbal u OFK "Kikindi". Zatekli smo ih na terenu gde, kažu, dolaze svakodnevno otkako je počeo raspust.
- Mnogo nam je drago što je Goran ovo uradio, pa možemo da igramo turnire. Ovde dolaze svi naši drugari - rekli su nam Marko i Vuk.
Inicijativa da se uredi zapuštena parcela bila je Goranova, a pomogli su mu drugari, komšije, prijatelji.
PRAVILA PONAŠANjA
- Pošto je teren ispod ulice, deca moraju najpre da dođu kod mene u radnju, pa ih ja prevedem na igralište. Uvek im obezbedim dovoljno vode, ali im ne dozvoljavam da piju iz flaše, već iz plastičnih čaša, koje na kraju moraju da sakupe u kesu. Od proletos nijednu čašu nisu ostavili iza sebe, uvek je čisto i time sam ponosan na njih. Teren je bezbedan, niži od ulice, a oni su još mali pa niko ne može da ispuca loptu tako jako – objašnjava Goran Gavrić da su deca bezbedna.
- Finansije nisu bitne, najvažnije je da su deca nasmejana. Kad vidim da su oni srećni dok igraju, meni je srce puno. Motiv mi je bio da ih izvučem iz soba, da što više trče. Kada su aktivni bolje spavaju, bolje će da jedu i zdraviji su. A druženje će im ostati za ceo život. Nebitno je ko je dao go, ko je pobedio, ko je osvojio medalju - kaže ovaj mladi čovek, otac dečaka koji će u septembru postati đak prvak i devojčice koja je napunila tri godine.
Goran Gavrić je bivši fudbaler, igrao je u kikindskom FK „Žak“ oko osam godina. Sada je uspešni vlasnik vulkanizerske radnje. Iz svoje radionice pomno prati šta se dešava na terenu i decu uči da čuvaju svoje naselje i svoj grad. Od njega bi drugi još štošta mogi da nauče.