NA TIKTOKU MATEMATIKA NIJE BAUK: Aleksandra Kovačević, profesorka iz Novog Sada, zadatke objašnjava i na društvenim mrežama
SPOJIVŠI matematičko i znanje iz programiranja, Aleksandra Kovačević, profesorka matematike u dve privatne novosadske srednje škole, iskoristila je da svojim, ali i ostalim đacima približi ovaj predmet i što je najvažnije da ga nauče.
FOTO: Privatna arhiva
Rešavanje zadataka je iz učionice „preselila“ i na društvene mreže, a njeni časovi na „Tiktoku“, isključivo namenjeni osmacima, kako bi se pripremili za polaganje testa pred upis u srednju školu, zanimljiva su i drugim učenicima, pa i roditeljima, a osim u Srbiji, prate ih i u zemljama u regionu.
Objašnjavanjem matematike i razumevanjem dečjih problema s matematikom se bavi tri decenije, i uvek ju je, kako kaže, zanimalo kako nekoga pomiriti sa matematikom, „ako je posvađan“. Ceo život istražuje metode objašnjavanja i to joj je pasija.
- Moj cilj je da na najjednostavniji način đacima približim matematiku, a ujedno vežbamo i životne veštine – kazuje naša sagovornica, upoređujući to sa zidanjem zida, čije granice mora da utvrdi, i da li je sve u redu na početku i na kraju, ili nešto ne štima u sredini. - Moj metod rada je da ustanovim šta đaci znaju, a ne šta ne znaju, i da se njihovo znanje nadograđuje.
Prva dva videa je postavila bez ikakve namere, na petnaestominutnoj pauzi između dva časa i posle dva sata, na njeno veliko iznenađenje, zabeleženo je čak 65.000 pregleda. To je učinila jer joj je, kako kaže, bilo žao da dobro objašnjenje čuju samo đaci sa kojima radi, pa je nastavila da snima jer su to deca tražila, ali i uživo, jer im je značila podrška. Interesantno je i da profesorica Aleksandra ne bira zadatke koji su njoj, već za koje zna da ih đaci najteže rešavaju, a i oni sami mogu da ih biraju.
Savet pred današnje polaganje testa
PRED današnje polaganje testa iz matematike, profesorica iz Novog Sada je osmacima poručila da se doteraju, obuku ono što vole i u čemu se osećaju prijatno.
- Kad počne test, prvo radite zadatke koji su vam baš poznati i laki. Uživite se u tekstualni i zamislite da se to vama dešava – poručuje profesorica Aleksandra. - Sve što pomisliš u okviru zadatka, zapiši, i radi polako. Kad ste dali sve od sebe, stanite. Ostavi sve i misli na nešto potpuno drugo par minuta, na more, putovanja, domaću supu, koliko je toplo u Egiptu ili hladno na Severnom polu. Skreni svoje misli da napraviš mentalni reset. Onda se vrati i pogledaj urađeno kao da je tuđe, traži greške sebi, kao da baš želiš da ih nađeš.
Profesorica Aleksandra sa osmacima rešava zadatke iz Zbirke gde je za vežbanje navedeno 450 zadataka iz gradiva od petog do osmog razreda. Na „Tiktoku“ je postao čuven zadatak – 229, u kojem treba da odrede put između Vrnjačke Banje, Trstenika i Kraljeva, a u zadatku je opisano samo kako taj put izgleda.
- Nije težak… Uživi se – to poručuje profesorica đacima kada treba da reše ovaj zadatak. - Ako zamislite ta mesta, taj put, bulke kraj puta koje Mihajlo vidi dok se vozi biciklom, divnu Vrnjačku Banju i sve one lepe kuće uz put, mislim da nije bez bar pet saksija divnog crvenog cveća… zadatak će izgledati potpuno drugačije. Sedi na bajs i vozi. Ako sad ne urade samostalno zadatak, uradiće ga kad-tad, kao vežbaju ovu veštinu – uživljavanje.
Po mišljenju naše sagovornice, najteži zadaci sa sličicama, fabrike u Pančevu, Čačku i Nišu, zadatak sa zidarima Perom i Žikom, jer ima taj divni obrt u logici.