DRAGANU SU OCA I STRICA STRELJALI NEMCI: Svedočenje o kobnoj noći "Brata mi nisu odveli jer je imao ranu na nozi"
PROŠLO je tačno osam decenija otkako su nemački okupatori u Drugom svetskom ratu streljali i ubili 102 muška meštanina Novog Sela nadomak Vrnjačke Banje. Zločin koji potomci ne zaboravljaju. Ožiljci i rane koji ne zarastaju tako lako.
G.Šljivić
Na Veliku sredu, 21. aprila te ratne vaskršnje nedelje 1943. godine, Nemci su sproveli raciju u ovom selu i iz kuća i domova odveli 120 nenaoružanih i nedužnih muških meštana, uzrasta od 18 do 60 godina. Mesec i po dana kasnije, u Jajincima je, u samo jednom danu, streljan 71 Novoselac. Ostali su, pretpostavlja se, ubijeni u logoru na Banjici ili na putu prema stratištu. Kući se vratilo tek petnaestak preživelih koji su bili upućeni na prinudan rad u nemačkim logorima.
Jedan od svedoka ovog događaja upisanog krvavim slovima u anale Novog Sela je penzioner Dragan Kaznovac (90) čijeg su oca Rajka (41) i strica Radosava (39) Nemci streljali 7. juna u Jajincima. G.Šljivić
- Imao sam jedanaest godina kada je te kobne noći, na Veliku sredu 21. aprila, nemački vojnik uz pretnju puškom iz naše kuće odveo oca Rajka, ispostaviće se, u smrt. A stric Radosav se baš te noći vratio sa obuke na Goču, ali strina Saveta nije znala da je on u kući, pa nije stigla da ga sakrije. I njega Nemci odvedoše nakon što je zverski dobio dva snažna udarca kundakom iako nije pružao otpor. Moj sedamnaestogodišnji brat Bane koji je bio baš razvijen nije odveden samo zato što je imao krvavu ranu na nozi – priseća se Dragan Kaznovac, slikovito opisujući događaje koji su promenili sudbinu novoselskih porodica.
Prema njegovim rečima, uhapšeni muškarci iz sela sprovedeni su najpre do obližnje breže gde su ih čuvala samo dva nemačka vojnika. Zarobljenici su, kaže, sigurno mogli da ih savladaju i pobegnu, ali se nisu usudili plašeći se za svoje porodice.
- U ovim našim krajevima u to vreme dobro je bila poznata osveta koju su na nedužnom stanovništvu primenjivali nemački okupatori. Setite se samo masovnog streljanja u Kraljevu, Kragujevcu... Tako su zarobljenici teretnim vozom prevezeni upravo za Kraljevo gde su proveli oko mesec dana, a potom su prebačeni na Banjicu. Njihove žene, naše majke, išle su svake druge nedelje da ih obilaze noseći im hranu. Kada je majka jednom otišla da vidi oca, jedan od čuvara, takozvani „nedićevac“, rekao joj je da „nema potrebe da više donosi hranu“. Otac i stric su, zajedno sa komšijama i seoskim prijateljima, odvedeni u Jajince. Tamo su streljani, a ispred zločinačkih puščanih cevi izvedeni su vezani žicom. G.Šljivić
Novoselci su i pre Prvog svetskog i između dva velika rata bili nadaleko poznati kao dobri domaćini, kočoperne, hrabre i odane patriote spremne da stanu u odbranu otadžbine i svog kućnog praga. Okupatori su, pretpostavlja se, na ovaj svirep način želeli da se osvete, kazne i uteraju strah u kosti borcima za slobodu kao i da spreče širenje oslobodilačkih okršaja. Tako su (pog)ubili 15 odsto tadašnjih stanovnika ovog sela. G.Šljivić
- Za ovakav zločin ne mogu da postoje ni motivi ni opravdanja. Pa u selu je tada bez očeva ostalo oko 250 dece, praktično siročadi! U našoj porodici bilo nas je četrnaestoro, najstarije muško čeljade tek je napunilo 20 godina – priseća se Kaznovac i teških, posleratnih godina. - Nemaština, beda, glad... Morali smo da održavamo domaćinstvo, da nadničimo, ali i da po naređenju dajemo i više nego što imamo, a nama šta preostane. A ne ostane ništa. Preživesmo, ipak, nekako. Vreme je proletelo, ali nije izbrisalo tugu i sećanje na očeve, braću, stričeve, ujake… Na njihovu žrtvu. Neka i naši potomci ne zaborave. Neka budu ponosni i neka pamte.