DUŠA ZAPEVALA, SRCE ZAIGRALO: Koncert izvornih srpskih pesama sa Kosova i Metohije u Kraljevu
NEKE od najpoznatijih izvornih srpskih pesama poput „Ajde, Jano”, „Gusta mi magla padnala“, „Rasti, rasti, moj zeleni bore”, „Zapevala sojka ptica” i mnoge druge našle su se na repertoaru Etno grupe Fakulteta umetnosti u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na odlično posećenom i prihvaćenom kocertu u Kraljevu.
KC Ribnica
U organizaciji ovdašnjeg Kulturnog centra Ribnica, i ovaj koncert u Svečanoj sali Gradske uprave pokazao je zašto se kosovsko- metohijske pesme svrstavaju među jedinstvena i nenadmašna narodna muzička ostvarenja.
- Specifičnosti ovih pesama ogledaju se u karakterističnom dijalektu, karakterističnim lestvičnim strukturama, ritmu i prekidu melostiha – rekla je profesorka Jasmina Novokmet, mentor i dirigent. - Veoma sam ponosna što su članice grupe napisale sve aranžmane. Naš cilj je da na taj način približimo tradiciju budućim generacijama, nadajući se da će savremen pristup motivisati generacije koje dolaze, jer tradicija opstaje samo ako živi kroz buduće naraštaje. KC Ribnica
Na oduševljenje publike koncert je počeo sjajnom interpretacijom pesme „Ajde, Jano“ koja, po rečima profesorke Novokmet, ilustruje snažnu želju za očuvanjem narodnog blaga, baštine, tradicije i svojih korena.
- Želju da, zapravo, poštujemo nasleđe koje su nam naši preci ostavili u amanet. Ako prodamo, kako da igramo? Treba da živimo, radimo i ponašamo se tako da budemo dostojni imena predaka svojih. KC Ribnica
Etno grupa Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini koju čine Dragana Milić, Teodora Kragović, Isidora Nekić, Farah Pepić, Jovana Trifunović, perkusionista Rasim Redžepagić i mentor i dirigent Jasmina Novokmet, formirana je u septembru 2020. godine. Iza sebe već ima veliki broj nastupa i čak tri zlatne medalje sa tri međunarodna takmičenja. KC Ribnica
KOSOVSKI VEZ
OSIM što su uživali u izvornim narodnim pesmama, posetioci su ovom prilikom mogli da saznaju zanimljivosti o kosovskom vezu i nošnjama čije su karakteristike određene još u srednjovekovnoj Srbiji. Kako se moglo čuti, na srpskim dvorovima i u manastirima, kosovski vez se negovao i razvijao do umetničkog savršenstva. Remek-delom veziljske umetnosti smatra se pokrov za mošti kneza Lazara koji je izvezla monahinja Jefimija.