BLAGOSLOV TROJERUČICE: U Suboticu stigla najsvetija kopija ikone Srpske crkve - Presvete Bogorodice sa Hilandara
U PRATNjI hilandarskih monaha u Suboticu je stigla kopija ikone Presvete Bogorodice "Trojeručice" - igumanije srpske carske lavre sa Svete Gore. Ovaj besceni dar i svetinja biće zauvek u hramu Svetog Nektarija Eginskog, novoizgrađenoj crkvi u naselju Prozivka.
jelena lemajic
Verne i detaljne kopije najsvetije ikone Srpske crkve, ikonopisane i ukrašene u Hilandaru, retko se izrađuju i mogu se videti u Beogradu, na Fruškoj gori, u Solunu, Banatu i srpskom rasejanju u SAD. Blagoslov da je celivaju i poklone joj se sada imaju Subotičani, kao i svi drugi vernici sa severa Bačke.
Bez obzira na upornu kišu, vernici su dočekali ikonu na ulazu i hram, smatravši da je ovo jedan od najvećih dana za njih.
-Ovo je veliki blagoslov ne samo za narod u Subotici, već u celoj Srbiji. Presrećan sam što je Trojeručica stigla baš u Suboticu, odnosno u hram Svetog Nektarija Eginskog - kaže sredovečna gospođa dok strpljivo čeka da je celiva.
Ikona Presvete Bogorodice "Trojeručice" (grč: Παναγία Τριχερούσα) bila je porodična dragocenost Svetog Jovana Damaskina. On ju je čuvao u ličnom paraklisu, u svojoj kući u Damasku, početkom osmog veka. Zbog spletki ikonoboračkog cara, kalif je naredio da mu se odseče desna ruka, koja je napisala navodno pismo protiv njega. Jovan je zamolio da mu daju odsečenu ruku. Držeći levom rukom odsečenu desnicu i spajajući je sa telom, molio se celu noć pred svojom ikonom Bogorodice da ga isceli, kako bi nastavio da piše u znak sećanja na čudo koje se dogodilo. Molitva mu je uslišena a zbog radosti i blagodarnosti prema Bogorodici, Jovan se postarao da na donjoj levoj strani ikone pripoji srebrnu ruku, sličnu odsečenoj. Ikona je od tada dobila ime "Trojeručica".
IGUMANIJA MANASTIRA
KRAJEM 15. veka posle smrti igumana manastira u toku jedne večernje službe jasno se čuo glas Bogorodice sa ikone da je ona igumanija manastira. Monasi su čuli glas, ali mu nisu pridali poseban značaj. Kada su drugog dana došli u crkvu radi jutrenja, monasi ugledaše ikonu na igumanskom mestu. Misleći da je crkvenjak greškom izneo ikonu napolje, oni je opet vratiše u oltar. Ujutro, oni isti otvoriše vrata radi služenja jutrenja. Ikona Bogorodice je opet bila na igumanskom mestu! Tada su se konačno uverili da ona sama tako hoće. Tako je Presveta Bogorodica Trojeručica prihvatila „palicu" Manastira Hilandara i postala njegova Ikona Zaštitnica. Svi monasi koji se nalaze pod njenim igumanstvom prihvataju je kao svoju majku, zaštitnicu i utešiteljku u različitim teškim situacijama koje donosi monaški život.
Jovan napušta Siriju i odlazi da monaški život prohodi u čuvenoj Lavri Svetog Save Osvećenog u Svetoj zemlji. Posle pet vekova, 1217. godine, u Lavru kao prost monah, poklonik, dolazi carski sin, monah Sava, iz manastira Hilandara. Dok se on poklanjao grobu Svetog Save Osvećenog, igumanski štap je pao sa svog mesta. Iznenađeni, manastirski oci zatražiše da se obaveste o nepoznatom monahu-pokloniku. Tako saznaše da se zove Sava i da je carski sin. Sumnjajući, međutim, još uvek i dvoumeći se da li da ispune zaveštenje svog ktitora, Svetog Save Osvećenog, oni vratiše igumanski štap na njegovo mesto i pričvrstiše ga. Sledećeg dana monah Sava se pokloni i drugi put pred grobom i igumanski štap opet pade. Tako se razrešila svaka sumnja i monasi odmah monahu Savi dadoše igumanski štap, ikone "Mlekopitateljnicu" i "Trojeručicu."
Opremljen ovim trostrukim blagoslovom, Sveti Sava se iz Svete zemlje vraća na Svetu goru.
Bogorodičinu ikonu "Trojeručicu" Sveti Sava je doneo sa sobom u Hilandar."Trojeručica" ostaje u Hilandaru do 1347. godine, kada kao poklonik na Svetu Goru dolazi srpski car Dušan. Posle svoje posete Hilandaru, prilikom odlaska za Srbiju, on kao blagoslov manastira uzima ikonu "Trojeručice". Do kraja 15. veka ikona iz nepoznatog razloga i na nepoznat način prelazi sa dvora cara Dušana u manastir Studenicu. U nameri da spasu dragocenosti od najezde Osmanlija, monasi su ikonu stavili i učvrstili na samar jednog magareta, koje su pustili da ide kuda ga vodi volja Bogorodice. Magare je prošlo gotovo celu Srbiju i Makedoniju i došlo na Svetu Goru.
Videvši i shvativši šta se događa, manastirski oci pohitaše i skinuše ikonu sa leđa magareta koje je odmah potom palo mrtvo. Tu gde je došlo magare sa ikonom, sazidano je pokloničko mesto u spomen na taj događaj. Tako je ikona došla drugi put u Hilandar. Radi velike počasti, monasi su je postavili na gornje mesto u oltaru Saborne crkve manastira Hilandara.