SLUČAJNO NAĐENO BLAGO: Otkriće u Rumi
SREM je poznat sa arheološkim lokalitetima - od Šida, preko Sremske Mitrovice, pa do Obreža - a na turističkoj mapi dobio je još jednu atrakciju: Adžine njive - Brajkovo 2, u ataru sela Klenak.
Foto S Kostić
Bogatstvo ispod zemlje otkriveno je sasvim slučajno, tokom izgradnje novog auto-puta od Rume do Šapca, a potvrđeni su nalazi iz svih epoha života na ovom prostoru unazad osam milenijuma!
Sa istraženih pet hektara, lokalitet Adžine njive predstavlja jedno od najvećih iskopavanja u istoriji srpske arheologije, a tokom devetomesečnih iskopavanja pronađeno je kompleksno naselje, sa vinčanskim nekropolama kakve su otkrivene na samo još dve lokacije u Srbiji. Zato Rumljani, na čijoj se teritoriji nalazište nalazi, nameravaju da - u saradnji sa Zavičajnim muzejom i lokalnom Turističkom organizacijom - promovišu ovaj arheološki lokalitet i uvrste ga u ponudu koja će privući nove goste.
Kompleks
VIŠI naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu Dragan Milanović naglasio je i značaj iskopina iz antičko-rimskog perioda, a radi se o ekonomskom kompleksu sa tri velike građevine na kamenim temeljima koji je, po svemu sudeći, služio za čuvanje i preradu žita...
- Turisti će moći da se odvezu do samog lokaliteta, te upoznaju sa praistorijom, antikom i srednjim vekom - objašnjava predsednica Opštine Aleksandra Ćirić.
Tokom promocije lokaliteta Rumljanima, moglo se čuti da će istraživanja na lokalitetu Adžine njive - Brajkovo 2 potrajati dugi niz godina, jer taj deo Srema predstavlja nedovoljno istraženi dragulj srpske arheologije.
Saznalo se i da je u istraživanje lokaliteta bilo uključeno 15 arheologa i oko 60 radnika, a pronađen je ogroman broj vrednih predmeta i materijala koji se trenutno obrađuju.
Novootkriveni lokalitet obiluje pravim umetničkim delima izrađenim od keramike...
- Ovim poslom bavim se 45 godina, a ovde se nalazi mnogo toga što sam prvi put video. Keltska peć za keramiku, koju smo pronašli, najveća je ikada nađena na ovim prostorima. Debljina rešetke na nekim mestima dostiže i 30 centimetara, a sama peć je bila toliko očuvana, da smo i bukvalno mogli da je založimo, te i sami nešto napravimo - istakao je Momir Cerović, arheolog i muzejski savetnik Narodnog muzeja u Šapcu.
Tokom prezentacije naglašeno je i da sve što je pronađeno u Klenku pripada rumskom Zavičajnom muzeju i biće dragocen deo buduće stalne postavke, koja bi trebalo da pred publikom bude već sredinom naredne godine.