PARLAMENT U SEOSKOJ PRODAVNICI: Posle zatvaranja većine kafana seljani našli novo mesto za okupljanje (FOTO)

Tako se vremenom stvorio neobičan fenomen - mesto kao centar društvenog života omanje sredine, nazvan - "ispred prodavnice". To mesto zamenilo je mehane, pa se sada ljudi okupljaju baš tu, ispred trgovinskih radnji, koje su još jedino opstale u većini srpskih sela.

Ispred prodavnica okupljaju se seljani svakodnevno, bez obzira na vreme i godišnje doba. Kako bi bar malo sebi olakšao, te da ne pije baš s nogu, da im "ne lije zavrat", narod je ponegde tik uz prodavnice postavljao stolove od starih buradi, pravio bi klupice od dasaka, a negde su i trgovci svojim mušterijama spravljali stolove i stolice.

Ovde ćete stalno nekog zateći, u po dana, u po noći. Ovo je mesto gde narod bistri politiku, naš lokalni parlament, gde se dogovara i ogovara, gde se pregovara, gde se kupuje i prodaje. Ako danas ne svratiš u prodavnicu bar na jedno, propustiš sva dešavanja - rekli su nam žitelji dragačevskog sela Rti, gde smo ispred prodavnice zatekli omanje društvo - Radojka Davidovića iz Velesa, Stojana Nikolića i Avrama Sretenovića iz Rtiju, Kengura (veli tako zapišite, jer ga tako ljudi znaju, po imenu ga, dodaje, niko ne bi poznao) i još jednog mlađeg čoveka, koji sakri glavu i zaćuta kada se pojavismo sa foto-aparatom.

Ovi vredni seljaci, u kojih su hrapavi dlanovi veliki ko lopate, jadaju nam se kako odavno u selu nema kafane, a negde se popiti pivo mora.

- Neko dolazi rano ujutru na, kako mi prozvasmo, pričest. Tada se obično sašije po neka rakija. Neko odmah prevede na pivo. Drugi čekaju podne, pa da se opet nađemo tu ispred prodavnice. Sedimo do kasno uveče, nekad i do 11 časova u noć, bude nas i po tridesetak. Kada je lepo vreme ili praznicima, onda se pije na gajbe, a ne na flaše... Obično se dolazi kada se pozavršavaju svi poslovi na njivama, u štalama, u firmama... - rekoše nam meštani Rtiju.

Isto je i u suvoborskim selima, u Bogdanici, Kamenici, Družetićima... Gotovo da nema čoveka da, kada je u prolazu, ne svrati ispred prodavnice na po piće. Leti je, pričaju nam ovdašnji seljani, uvek krcato. Zna da se i ovde zapeva, da se odigra partija tablića, šaha...

- Radni dan mi počinje u sedam ujutro. Ponekad me mušterije već čekaju ispred da otvorim prodavnicu - rekla nam je Anica Marković koja je već duže vreme vlasnica prodavnice u Bogdanici. - Kada đaci idu u školu, očevi ih obično dovezu na nastavu, jer ima i one dece koja su dalje, pa kada njima počinje čas u školi, tada očevima počinje pivski čas ispred prodavnice. Našalimo se da se ovde u stvari održavaju roditeljski sastanci...

Razne teme su, dodaje nam Anica, na repertoaru ispred prodavnica - gde ima da se pazare telad, jagnjad, prasad, gde ima koja devojka za udaju, momak za ženidbu, provodadžiše se, teraju šege i pričaju vicevi. Narod na ovim mestima pronalazi odušak od teških seoskih poslova...

- Nedeljno pišem nabavku i trenutno ide 30 gajbi piva. Kada leti zaživi selo, kada ga pohode i turisti ode i više. Komšija komšiji baci turu, rođak rođaku, kolega kolegi... I tako sve ukrug - veli nam Anica, spominjući svoje mušterije od Matijevića, Jovkovića, Kneževića, Trnavaca, Markovića, Miletića, Sretenovića, Pantovića, Vlaškovića, Stjepanovića, Milinkovića, Prodanovića...

Pričaju nam svi oni koji se krepe pred prodavnicama da, iako su njihova sela mala, u njima, ipak, ima života, te da su dešavanja velika. Samo se, umesto u kafani okupljaju ispred prodavnica, em zanimljivije, em jeftinije... Samo još ovde buku pravi narod, pričajući, smejući se i diskutujući, a ne preglasna muzika...