OVAKVU LEPOTU IMA SAMO SRBIJA: Andrijana Matić čuva stari zanat pravljenja narodne nošnje, a nema kome da prenese umeće (FOTO)
MEĐU verne čuvare tradicije u našoj zemlji, sasvim zasluženo uvrstila se i Andrijana Matić (39) iz Leskovca kod Petrovca na Mlavi, koja se već jednu deceniju bavi izradom narodnih nošnji homoljskog kraja.
Privatna arhiva
Koliko je u tome uspešna, najbolje svedoči podatak da mnoga kulturno-umetnička društva nastupaju u njenim rukotvorinama. Ovim retkim poslom, koji nije samo zanat, već i prava umetnost, Andrijana je počela da se bavi igrajući u folkloru, kad je shvatila da nošnje nisu kompletne, jer im fali poneki deo.
-Najpre sam počela da izrađujem pojedine delove, a onda i kompletne narodne nošnje, srpske i vlaške. Materijali koje koristim su čoja, pliš, sukneno i pamučno platno, svila i saten. U svom radu koristila sam savete starijih žena, ali i nesebičnu pomoć majke Volice i sestre Bojane. Izradu opanaka, šajkača i ručno tkanih tkanica prepuštam iskusnim zanatlijama, tako da na kraju isporučim kompletnu nošnju. Naručuju ihfolklorne grupe, ali i pojedinci, među kojima su i naši ljudi u dijaspori – priča naša sagovornica.
U izradi nošnji Andrijana nastoji da one budu što bliže svom originalu. To zahteva posebno umeće, jer su se nošnje razlikovale među sobom po određenim odlikama, što je i danas važno nekim ljudima koji ih naručuju. -Nekad se po nošnji videlo ko je kakvog imovnog stanja. Oni bogatiji imali su skuplju, kvalitetniju, jer su takvi bili materijali od kojih su pravljeni i jer su ih radile vrsne zanatlije, čiji je vrhunski rad odmah bio uočljiv. Tako su, recimo, nadaleko čuveni opanci iz Žagubice, jer imaju veoma zahtevni, gusti plet i koje koštaju čak 100 evra – priča Andrijana.
PRIRODNE BOJE
-Nekada su se materijali za nošnje farbali prirodno, uz pomoć oraha, nane, mente, kurkume, maslačka. Kuvali su se uz dodavanje sirćeta, ali, pošto je bilo skupo, koristilo se ono iz turšije. Želela sam i sama da koristim prirodno bojene materijale, ali, nažalost, danas se sve boji na veštački način – kaže Andrijana.
Ova vredna i kreativna žena, počela je tako što je šila kostime i venčanice, ali i etno haljine, koje su bile zapažene na svim manifestacijama. Potom je prešla na narodne nošnje i danas izrađuje deset modela srpskih i vlaških. Reč je o veoma izazovnom poslu, jer narodne nošnje imaju brojne delove: suknje, kecelje, pantalone, košulje, prsluke, tkanice, čarape, marame, šajkače, šubare. Radi ih kombinovano, i mašinski i ručno. Ukoliko preovladava mašinski rad, nošnja je gotova za dva-tri dana, a ukoliko radiručno, onda za dve do tri nedelje.
MUZEJ U PLANU
Osim što se bavi šivenjem odeće i narodnih nošnji, Andrijana aktivno igra u više kulturno-umetničkih društava. A jednog dana, kad bude u penziji, želja joj je da u svojoj kući napravi izložbenu etno-sobu. U njoj se ne bi našle samo nošnje koje je sama sašila, već i mnoge druge, jer se ona aktivno bavi njihovim sakupljanjem.
-Potražnja za narodnim nošnjama je velika, ali pitanje je ko će se kasnije baviti njihovom izradom, jer nemamo kome da prenesemo svoje znanje i umeće. Mladi se danas najviše bave društvenim mrežama i stari zanati i ručni radovi nisu im na spisku interesovanja – smatra Andrijana. Da umeće izrade narodnih nošnji ne bi vremenom u potpunosti nestalo, ona smatra da je neophodno održavanje radionica, gde bi ona i njene kolege mladima preneli svoje znanje i umeće, a sve u cilju očuvanja tradicije i bogatog kulturnog nasleđa.
Nošnju nose i na slavljima
-U poslednje vreme narodne nošnje ne viđaju se samo na članovima folklornih grupa, jer su počele da se nose i na većim veseljima. Nose ih na svadbama i krštenjima, i to od najmlađih do najstarijih generacija. Najmlađi za koga sam izradila nošnju bio je star svega deset dana – priča Andrijana.