HUMANOST DIPLOMIRALI NA DELU : Novosadski studenti, učesnici spasilačke misije posle zemljotresa u Turskoj
LjUDSKOST su diplomirali s "desetkom“ a preostalo im je još samo da završe studije na Medicinskom i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja.
Studente za ponos Novosadskog univerziteta, njih petoro, koji su učestvovali u spasilačkoj misiji u zemljotresu razorenom turskom gradu Kahramanmarašu, danas je ugostio profesor dr Dejan Madić, rektor Univerziteta, rekavši im da predstavljaju poseban trijumf akademske misli i kućnog vaspitanja.
- Primer vršnjacima, ali i odraslima. Položili su sve ispite zrelosti i humanosti, svojom plemenitošću potvrdili uspeh nauke, pored znanja na Univerzitetu dobili empatiju, za doprinos našem društvu. Doživeli su mnogo toga a posebno ogromnu radost, kada su iz ruševina izvlačili ljude koji su preživeli zemljotres- rekao je Madić.
Vesna Aleksić, Dunja Halilović i Dragan Bjelić, studenti medicine, članovi Sekcije prve pomoći na tom fakultetu i Ivan Raković i Spiridon Efaplomatas, studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, za osam dana boravka u Turskoj su sa kolegama iz Turske i Brazila kao članovi tima neumorno radeći na traganju i spasavanju ljudskih života, proveli više od 80 časova.
- Ponosni smo jedni na druge, na naš tim, jer nas je u Tursku, da pomognemo ljudima, vodio osećaj humanosti i da primenimo ono što učimo na fakultetu. Iskustva rada sa spasilačkim timom su bila stresna, a mnogo toga smo videli i naučili. Bili smo najmlađi tim, ostvarili saradnju sa ostalima, dobili pohvale za naš trud...- kažu novosadski medicinari, Vesna Aleksić, Dunja Halilović i Dragan Bjelić.
Zahtevni fizički poslovi, od kopanja do pretrage terena u, kako kažu, „nepostojećem gradu“ koji je 60 odsto u ruševinama, bili su zadatak Ivana Rakovića i Spiridona Efaplomatasa, studenata sporta.
-Najvažnije je bilo ukazati pomoć i ostati pribran u trenucima dok porodice čekaju informacije a ne zna se hoće li uslediti novi udar zemljotresa. Dobro smo se slagali sa svima i sada, kada smo se vratili, zaključili smo da sve više i više cenimo krov nad glavom, obrok i svoj život – kažu Raković i Efaplomatas.