DOBROTOM SVE PLENIO: Odlazak divnog čoveka, vresnog stručnjaka i čuvara šuma Lozničanina Nikole Bojića (66)

Nikola je, nedavno, otišao u penziju iz Šumskog gazdinstva „Boranja“, koje je deo JP „Srbija šume“, gde će, vazda, kako kažu njegove kolege, ostati upamćen kao vrstan stručnjak, ali, pre svega, kao dobar i drag čovek.U „Boranji“ je proveo najveći deo radnog veka, a pre toga se, takođe, brinuo problematikom šuma u glavnom gradu.Gde god je radio i boravio, plenio je dobrotom i ljubavlju, kažu njegovi prijatelji, kolege i poznanici.

Miran, tih, blag, drag, umeren, odmeren, kulturan,otmen i obrazovan Nikola je bio jedan od najomiljenijih ljudi u gradu i zaposlenih u JP „Srbija šume“, koga su znale i poštovale sve kolege.Mlađe kolege ga pamte što ih je uvek dočekivao kao sebi ravnima i pomagao im koliko god je mogao da što bolje i više uđu u tajne posla.

-Nikola nije mnogo govorio, ali je delima iskazivao svoju ljubav i ukazivao na značaj šuma -kažu njegove kolege, koji ga, od juče, oplakuju kao i njegovi najbliži, majka Mirjana, sestra Nevenka, kćerka Jelena, na koju je bio ponosan, koju je iznedrio sa divnom ženom Danicom iz čuvene familije Panića iz Klubaca.

Žale ga sugrađani, a posebno meštani sela Runjana, gde je odrastao i gde su učitelji bili njegova majka Mirjana Mira i otac Momčilo.Nikola, kaže njegov školski drug Milisav Mitrić, nije bio, nikad, razmaženo učiteljsko dete, već „drug do korica od malih nogu“.Svi su ga obožavali i po odlasku iz Runjana, gde je, svih ovih godina, rado dolazio i bio srdačno dočekan i ispraćen.

-Nikola je stasao u velikog čoveka, jednog od najvećih stručnjaka i zaštitnika takvih dobara kakve su srpske šume, ali nije se nikad promenio -kaže naš sagovornik. -Ostao je naš Nikolica ili Nidžo, kako smo ga zvali.Takav čovek, bolje reći ljudina, zadužio je i naše selo i naš grad i kraj i sve ovdašnje ljude, koje je svim srcem voleo kao i svoju porodicu.