NOVI SAD JE PRIMER DOBRE PRAKSE: Predstavljen projekat zdravstvene zaštite dece sa retkim i hroničnim oboljenjima
GRAD Novi Sad je od 2016. godine za potrebe lečenja teško obolele dece, koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, iz svog budžeta izdvojio čak 115 miliona dinara, izjavila je danas članica Gradskog veća Dina Vučinić prilikom predstavljanja rezultata ostvarenih u okviru projekta "Unapređenje mehanizama zdravstvene zaštite dece sa retkim neurotransmiterskim bolestima, poteškoćama u razvoju i hroničnim oboljenjima u predškolskim ustanovama“.
Pres služba Grada
Kako je navedeno u saopštenju, ona je istakla da je u tom pogledu Novi Sad primer dobre prakse i naglasila da Grad iz svog iz budžeta za obrazovanje izdvaja sedam milijardi dinara.
- Boravak dece u vrtićima Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ je besplatan. U poslednjih deset godina izgradili smo pet novih objekata i svakodnevno vodimo računa o unapređenju boravka dece u vrtićima – rekla je Dina Vučinić.
U Novom Sadu, kako je napomenula, ima oko 1.500 dece obolelih od retkih bolesti.
- Danas smo ovde jer želimo da čujemo šta možemo da uradimo kako bismo pomogli njima i njihovim roditeljima, tokom svakodnevnog funkcionisanja, davanja terapije i slično. Takve stvari moramo sistemski da rešimo a ne da zavise od dobre volje pojedinaca.
Projekat "Unapređenje mehanizama zdravstvene zaštite dece sa retkim neurotransmiterskim bolestima, poteškoćama u razvoju i hroničnim oboljenjima u predškolskim ustanovama" realizuje Udruženje "Hrabriša", uz podršku projekta Vlade Švajcarske "Zajedno za aktivno građansko društvo".
Cilj je aktivno građansko društvo u kojem građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou.
Predsednica tog udruženja Ivana Badnjarević izrazila je zadovoljstvo što se na temu retkih bolesti više ne govori samo o dijagnostici i lečenju, već o pravu dece sa retkim bolestima na kvalitetno obrazovanje.
- Smatram da i deca sa retkim neurotransmiterskim bolestima i drugim hroničnim nezaraznim bolestima imaju pravo da kvalitetno odrastaju sa njihovim vršnjacima u okruženju koje stimuliše njihov razvoj i da u tom okruženju treba da dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, odnosno da dobiju svoju terapiju u određeno vreme – rekla je Ivana Badnjarević.
Prema rečima rukovodioca PZZ službe "Radosnog detinjstva" Branke Čonkić, u toj ustanovi trenutno nema upisane dece sa retkim bolestima ali vrtiće pohađaju deca sa hronično nezaraznim bolestima, kojima zaposleni pružaju potrebnu podršku.
- Svako dete, bez obzira na zdravstveni status ima pravo na vaspitno obrazovni proces. Mi smo tu da odgovorimo svim izazovima i da na najbolji način, u cilju interesa deteta, sve rešimo – naglasila je Branka Čonkić.