Bunjevački nacionalni savet najviše priznanje „Ivan Antunović“ dodelio Republici Srbiji

U odnosu na prethodne godine, kada je povodom dana osnivanja istaknutim pojedincima, institucijama, organizacijama i udruženjima dodeljivao priznanja iz sve četri oblasti o kojima brine, Bunjevački nacionalni savet je ove godine dodelio samo jedno priznanje, ono najviše – „Ivan Antunović“, Republici Srbiji za poseban doprinos na očuvanju nacionalnog identiteta Bunjevaca. Predsednica NSBNM dr Suzana Kujundžić Ostojić uručila je ovo priznanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikoli Selakoviću, kao izaslaniku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ministar Selaković je, tim povodom, rekao da je nagrada koja nosi ime znamenitog bunjevačkog sveštenika i pisca, ali pre svega rodoljuba, Ivana Antunovića – zaslužnog za buđenje nacionalne svesti Bunjevaca i očuvanje njihovog kulturnog nasleđa i idenetiteta – zaista veliko priznanje koje Bunjevci dodeljuju svojoj državi.

Istakao je da Bunjevci, baš kao i Srbi, često nisu imali laku sudbinu, a neretko su je zajednički delili kroz istoriju.

- Stoga nikada nećemo zaboraviti vaš doprinos kojim je ispisana istorija na ovim prostorima u borbi za slobodu i slobodnu otadžbinu - kazao je Selaković.

On je podsetio kako su se Bunjevci i Srbi zajedno borili protiv osmanske vlasti i zajedno doneli istorijsku odluku Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena 25. novembra 1918. godine, kojom je proglašeno prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji.

Naglasio je da je bunjevački narod uvek imao svoj jezik, pesmu, knjigu i reč, pa država vrlo dobro razume potrebu za očuvanjem identiteta i odupiranjem pokušaja prisvajanja kulture ili negiranja identiteta.

- Nažalost, u nekim drugim vremenima i pod nekim drugim režimima pre više decenija Bunjevci su bili suočeni sa pokušajima da im se ospori pravo na identitet, ali danas u svojoj državi Srbiji, koju vizionarski mudro vodi Aleksandar Vučić, ne samo da imaju status nacionalne manjine, već mogu slobodno da izučavaju svoj jezik i kulturu u školama, a bunjevački je i službeni jezik u Subotici, čiji je prvi statut ispisan baš na tom jeziku - poručio je ministar Selaković.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić je istakao da je tokom protekle dve i po godine urađeno mnogo na očuvanju običaja, tradicije i kulture Bunjevaca i da će maj 2021. godine, kada je bunjevački jezik uveden u ravnopravnu službenu upotrebu na teritoriji grada Subotice, biti upisan zlatnim slovimna u istoriji bunjevačke nacionalne zajednice.

- Uvođenjem bunjevačkog jezika u ravnopravnu službenu upotrebu, stavili smo i pečat na jedinstvenost i specifičnost naše multietničke Subotice. Taj veliki, demokratski iskorak u slobodi govora i izjašnjavanja, kao i mnoge druge dobre stvari koje smo učinili, ne bismo mogli da uradimo bez politike mira, stabilnost i ekonomskog napretka koju mudro i državnički vodi naš predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji posebnu pažnju poklanja statusu nacionalnih manjina i brine o njihovom blagostanju i očuvanju njihovih prava i sloboda - naglasio je Bakić.

Čestitajući Bunjevcima nacionalni praznik i jubilej, on se zahvalio Bunjevačkom nacionalnom savetu što je najviše priznanje „Ivan Antunović“ ove godine dodelio Republici Srbiji.

- Grad Subotica će uvek biti podrška očuvanje nacionalnog identiteta Bunjevaca, kao i drugih manjinskih zajednica koje žive u Subotici. Uveren da ćemo još mnogo toga lepog za naš grad uraditi zajedno, novom sazivu Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, na čelu sa ponovo izabranom predsednicom Suzanom Kujundžić Ostojić, želim uspešan dalji rad - zaključio je gradonačelnik Stevan Bakić.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice, Žolt Sakalaš, rekao je da su stotine godina prošle otkako su se Bunjevci doselili u Vojvodinu i učinili je boljom, vrednijom i bogatijom sredinom.

- Zbog osvedočenih vrlina bunjevačke zajednice, zbog velikog srca Bunjevki i Bunjevaca, zbog domaćinskog odnosa prema drugima, zbog specifinog temperamenta i predanosti čuvanju svoje baštine, bunjevačka nacionalna zajednica zaista je dala jednu naročitu boju u koloritnom ćilimu nacionalnih manjina u našoj pokrajini. Koliko je taj ćilim bogat i poseban, uviđamo kroz činjenicu da u Vojvodini u skladnom saživotu i uzajamnom poštovanju istrajava 29 jedinstvenih nacionalnih zajednica. Vojvodina pruža dobar primer, ne samo u regionu nego i u Evropi, kako treba da se štite razvijaju i poštuju manjinska prava - istakao je Sakalaš.

Suzana Kujundžić Ostojić je kazala da je Dan osnivanja Bunjevačkog nacionalnog saveta zbog velike važnosti za Bunjevce proglašen i za jedan od četiri nacionalna praznika bunjevačke nacionalne zajednice.

- Dvadeset godine je za istoriju kratak period, ali za ljudski vek i za sve one koji su aktivno učestvovali u ovom periodu, to nije malo. Davalo se sve od sebe. Radilo se bez prestanka i odustajanja nije bilo. U ove dve decenije presecaju se paralele četiri veka koliko živimo ovde, u severnoj Bačkoj. Nas su, kao narod, dizala i lomila istorijska dešavanja. Od uzdignutih glava na Velikoj narodnoj Skupštini 1918. godine do zabrane imena i identiteta 1945. godine. Ali uspeli smo da se izborimo. I opstanemo“. U ove dve decenije ostvarili smo sve o čemu su sanjali i naši stari, i naši velikani - podvukla je Suzana Kujundžić Ostojić.

Svečanoj akademiji prisustvovala je i predstavnica Ministarstva za ljudska i manjinska prava Biljana Marković, kao i predstavnica Misije OEBS-a u Srbiji Milica Rodić.
Svečana akademija, u okviru koje je prikazan dokumentarni film o stvaranju i radu Bunjevačkog nacionalnog saveta tokom proteklih 20 godina i izveden prigodan kulturno-umetnički program,  otvorena je himnom Republike Srbije „Bože pravde“ i bunjevačkom svečanom pesmom „Podvikuje bunjevačka vila“, u izvođenju hora Gimnazije „Svetozar Marković“, iz Subotice.