KLIZIŠTE PROGUTALO ČITAVA SELA: Navršava se šest decenija staroplaninske prirodne katastrofe koja je digla na noge SFRJ

Pod vodom se za nekoliko dana našlo selo sa preko 1.500 gorštaka i 240 kuća, školom, mesnom kancelarijom. Svi meštani su raseljeni, i tada je ovaj centar srednjovisočkog kraja otišao u istoriju. Vojska i mobilisani žitelji okolnih sela su gotovo dve godine bušili tunel kojim je oteklo jezero, ali je selo nepovratno uništeno. Ovih dana naviru sećanja na staroplaninsku dramu kod mnogih nekadašnjih meštana Zavoja, pa i kod penzionerke Jelene Živković, koja je u vreme poplave imala 15 godina i bila đak osmak ove seoske škole.
- Dva dana pre nego što se pokrenulo klizište, sa majkom Licom smo krenule do našeg imanja na planini. Potok koji smo preskočile bio je nekako mutan, što se nikad ranije nije desilo. To je u stvari bio znak da je zemlja počela da radi i da će biti nesreće. Kad je ogromna količina zemlje i blata krenula sa planine, tačnije iz mesta Izvor, progutala je sve usputne štale i torove sa stokom i za dva dana zauzela Visočicu. Gledali smo kako u mulj propadaju štale i torovi, a iz blata su virili samo krovovi. Narod je napuštao kuće i selio se prema selima Pokrevenik, Koprivštica, Nišor, ali i u Pirot. Oni koji nisu imali kud, nastanili su se po okolnim imanjima koja su bila iznad jezera. Naša kuća je bila u mahali Gradinje, malo više iznad sela i mi smo je poslednji napustili.

Stepenicama nismo mogli iz kuće, jer je voda bila u podrumu i dvorištu, pa smo izlazili kroz takozvana mala vrata na zadnjem delu kuće, koja su vodila direktno u brdo - seća se Jelena drame koju niko nije mogao da predvidi niti da nasluti.
Više od 220 đaka seoske škole tada je upućeno u Mitrovac na Tari u kampove i u hotel, kako bi završili školsku godinu.
- Za nas je u to vreme to bila velika novina i drama. Svoje smo ostavili ovde, a nas su vozom odvezli od Pirota do Beograda, zatim do Užica, a odatle autobusima do Mitrovca na Tari, gde smo bili od marta do septembra i završili školsku godinu. Sećam se da su nas od Užica odvezli sa pet autobusa. Već sledeće zime smo se vratili, jezero je još uvek bilo tu, a mi smo u školu išli u Veliku Lukanju. Bila je to izuzetno hladna zima, tako da je jezero bilo pod ledom, a mi smo preko tog leda pešačili pet kilometara do škole.

Vojislav Lilić, koji je u vreme potopa takođe bio đak, kaže da su se sledećih godina Zavojci raselili po selima širom pirotske opštine, ali su pojedini otišli i put Vojvodine. Najveći broj žitelja ovog staroplaninskog sela skućio se i formirao naseobinu na par kilometara od centra Pirota, koja se zove Zavojsko naselje. Gotovo svi su se zaposlili u tada moćnoj pirotskoj privredi i počeli novi život.
Na milionima kubika mulja, odnosno klizišta, četvrtog po veličnini u SFRJ, sredinom osamdesetih podignuta je brana visine 90 metara i formirana akumulacija iz koje se već tri decenije proizvodi struja. Voda je odavde do turbina u pirotskom selu Berilovac, odvedena tunelom dužine desetak kilometara. Tih osamdesetih prošlog veka zavičaj je privukao mnoge Zavojce i njihove potomke koji su na nekadašnjim imanjima iznad sela podigli vikendice i kuće u kojima rado borave. Jezero privlači i mnogobroje Nišlije.

JEDNA ŽRTVA OTKOPAVANjA
KLIZIŠTE koje je krajem februara 1963. zauzdalo planinsku reku Visočicu, krenulo je iz mesta Izvor, koje se nalazi na dva kilometra od sela. Dubina je bila preko 40 metara, a širina desetak metara više. Meštani Zavoja su uglavnom uspeli da spasu stoku, ali svi objekti su završili u milionima kubika mulja. Prilikom radova i miniranja za tunel i pražnjenje akumulacije bilo je angažovano nekoliko hiljada vojnika i meštana okolnih sela, brod i helikopteri. Posle dve godine akumulacija je otekla temeljnim tunelom dužine 700 metara. Prilikom miniranja i otkopavanja poginuo je jedan meštanin Nišora, koga je u glavu pogodio kamen. Reč je o Vitku Miniću.