NOVI MOST OŽIVEĆE PRIRODU: Izgradnju saobraćajnice u Novom Sadu pratiće značajno unapređenje životne sredine
IZGRADNjA četvrtog dunavskog mosta u Novom Sadu, koja je praktično krenula minule godine otpočinjanjem pripremnih radova na trasi u produžetku Bulevara Evrope, ne samo da neće ugroziti postojeći biljni i svet na tom prostoru nego će on biti očuvan i dodatno značajno unapređen, primenom niza mera i postupaka obnove područja sa oko 150 hektara šuma i šumskog zemljišta.
Izgled dela budućeg mosta i njegove okoline, na bačkoj strani Novog Sada, Foto Pres služba Grada
To je između ostalog zaključeno na nedavnoj prezentaciji projekata izgradnje tri nova novosadska prelaza preko Dunava, na kojoj su predstavljene i smernice za revitalizaciju prostora izgradnje mosta, dokumenta koji je izradio tim stručnjaka sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
- Rezultat ovih smernica jeste izgradnja mosta, uz povećanje diverziteta staništa za biljni i životinjski svet na prostoru dunavskog međunarodnog ekološkog koridora - istakao je prof. dr Saša Orlović, rukovodilac stručnog tima.
Da bi funkcionalnost i prohodnost tog koridora bila održana neophodno je obezbediti obnovu i kontinuitet zelenih površina tako što će na tom prostoru biti posađeno od 10.000 do 20.000 sadnica domaćih autohtonih vrsta drveća i žbunja.
Planirano je takođe značajno poboljšanje staništa za ptice, gmizavce, vodozemce i insekte s naglaskom na oprašivače, čime će biti povećan i broj vrsta i njihova ukupna brojnost.
- Formiraćemo senzorske bašte s grupom biljaka koje povoljno utiču na zdravlje ljudi kao i staze zdravlja, takođe zone s posebnim biljnim vrstama - objasnio je Orlović i dodao da su date i mere za unapređenje obale kojima se omogućuje nesmetana migracija životinja Dunavskim ekološkim koridorom, kao i način osvetljenja mosta i priobalja koji ne uznemirava životinjski svet. Prof. Orlović prvi zdesna, Foto Z. Grumić
Na tom području predviđena je sadnja više vrsta drveća poput domaće crne i bele topole, bele vrbe i drugih nižih sadnica, što će doprineti raznovrsnosti staništa sisara, ptica, insekata i druge faune, a u tom pogledu značajno je i unapređenje travnih površina.
STANIŠTA ZA INSEKTE
U PLANU je da se delovi ovih površina koriste kao staništa za insekte, oprašivače, jer brojne vrste nestaju kako zbog klimatskih promena tako i zato što nemaju mesta za život i razmnožavanje. Foto Z. Grumić
PTICE
NA području oko mosta, koji će prelaziti i preko Ribarskog ostrva, posebna pažnja biće posvećena staništima ptica. Planirana je sadnja duda, leske, oraha i drugih vrsta drveća koje su, zbog svojih plodova, atraktivna ptičja staništa a preporučujemo i da bude formirano jedno malo ostrvo za boravak ptica - objašnjava Orlović.