UZ SESTRINSTVO DO PREPORODA: Slava u manastiru Svetog Stefana, jednoj od omiljenih svetinja na jugu Srbije
NADOMAK sela Gornje Žapsko, na nešto više od dvadesetak kilometara od Vranja - smešten na proplanku i okružen gustom šumom, na visini od 670 metara nadmorske visine - nalazi se manastir Svetog Stefana, jedno od omiljenih svratišta vernika sa juga Srbije.
Foto J. Stojković
Nadaleko čuvena svetinja burne istorije juče je proslavila manastirsku slavu Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana.
Pisani izvori svedoče da je manastirska crkva, na temeljima stare, srednjovekovne, obnovljena u vreme kneza Miloša Obrenovića, mitropolita Petra i episkopa niškog Grigorija, 1843. Samo nekoliko kilometara udaljen od Ristovca, nekadašnje granice sa Turskom, manastir je do oslobođenja, 1912, imao značajnu stratešku i misionarsku ulogu. Foto J. Stojković
Početkom 20. veka, ovde je osnovana Versko-učiteljska škola za četrdesetak sveštenika, među kojima je bio i jedan od naših najvećih bogoslova, arhimandrit Justin Popović. Foto J. Stojković
Tridesetih godina prošlog veka, u manastiru je utočište našao belogardejski kapetan Nikolaj Sofronjicki, koji se o njemu starao naredne dve decenije, a tokom Drugog svetskog rata Bugari su zapalili manastirski konak... Foto J. Stojković
Tek 1953, u manastir dolazi sestrinstvo koje je predvodila mati Ilarija, ali su - suočene sa brojnim teškoćama u prvim posleratnim godinama - šest godina kasnije, monahinje napustile ovu svetinju, pa je ona čak četiri naredne decenije čamila zapuštena, obrasla u trnje i korov. Onda je, 1992, doneta odluka o obnavljanju crkve i manastirskog konaka, a dve godine kasnije doselilo se sestrinstvo kojem je na čelu bila igumanija Jefremija.
Danas ovde živi 16 monahinja koje gotovo svakodnevno posećuju ne samo ovdašnji vernici već i ostali namernici koji se listom dive besprekorno uređenom manastirskom dobru.