NOVI ŽIVOT I PROFIT IZ ORONULIH ZGRADA: Očuvanje industrijskog nasleđa moglo bi biti značajna ekonomska razvojna šansa za Grad Smederevo

Silos na reci, magacini, kompleks pogona Stare železare, zgrada Monopola, stari vinski podrum kriju hiljade kvadrata koji trenutno ne služe ničemu, a mogli bi da budu vraćeni u život. Glavno opravdanje što se ovo do sada nije dogodilo jeste nedostatak novca. Jedno od mogućih rešenja je javno-privatno partnerstvo, što bi donelo nove ekonomske šanse za grad. Do sada je bilo ovakvih predloga, prvenstveno struke, ali nijedan nije zaživeo.

Smederevo ima vredno industrijsko nasleđe, ali su svedočanstva tehnološkog znanja i razvoja mahom nestala bez traga, a objekti koji su mogli da postanu atraktivne turističke destinacije propadaju ili se, kao staro gvožđe, prodaju na kilogram.

Slično je i sa objektima Stare železare, koji su većim delom prodati. Bilo je predloga da se ovde osnuje Muzej metalurgije, ali, nažalost, to se nije desilo.

Odluka da se 1913. godine kraj Dunava podigne železara nije bila slučajna. Za proizvodnju čelika bili su neophodni energenti, ruda i voda - pa je prevagnulo to što voda nije mogla da se dovede tamo gde ima rude. Dunav je bio presudan, jer je u tehnologiji proizvodnje gvožđa i čelika za tonu lima potrebno oko 100 tona vode - zapisao je hroničar smederevske železare mr Jovan Stojković.

Po oslobođenju, obnova razrušene zemlje podstakla je ubrzani razvoj proizvodne infrastrukture na obali Dunava, a Srbija je u moderno doba zakoračila upravo osvajanjem metalurških proizvodnih procesa u Smederevu.

Razvoj plovnog puta na Dunavu tokom perioda između dva svetska rata omogućio je ubrzani razvoj različitih tipova građevina industrijske arhitekture, kojoj pripadaju pristaništa i luke, prirečni hangari, magacini i depoi, kao i delovi proizvodnih kompleksa poput mlinova ili klanica.

Tako je silos Oblasne štedionice u Smederevu na obali Dunava izgrađen 1932. godine kao tada najsavremeniji objekat za skladištenje žita i pšenice u Srbiji. Projekat je nastao u renomiranom češkom ateljeu Matije Bleha. Objekat je pre više od decenije prodat, planirano je da se ovde otvori hotel, ali je taj ugovor propao, te i sada stoji neiskorišćen.

Jednim delom iskorišćena je zgrada Monopola, najveća te vrste u Srbiji i jedna od dve koje su napravljene pred Drugi svetski rat. Neko vreme su tu pogone imale Konfekcija "Ukras" i Fabrika štednjaka "Milan Blagojević", potom i Trgovinsko preduzeće "Dunav", ali ni sada sav taj ogromni prostor nije u potpunosti iskorišćen.

Treći objekat koji se nalazi u neposrednoj blizini reke je možda i najatraktivniji. Reč je vinskom podrumu, starom više od veka, koji je deo stečajne mase kombinata "Godomin".

Podrum je izgrađen 1909. godine, kada je osnovana i Smederevska vinogradarska zadruga. Unutar podruma, u kome se svojevremeno godišnje prerađivalo čak 200 miliona litara vina, i danas stoje bačve kapaciteta 20.000 tona, mahom iz devetnaestog veka. Prema nekim podacima, smederevski podrum spada u red najvećih podzemnih podruma u ovom delu Evrope. Sve ovo više je nego dovoljno da stari podrum postane turistička atrakcija.

- Ovo je idealno mesto za gradsku vinoteku ili muzej vina. Na taj način očuvali bi tradiciju i promovisali našu proizvodnju. Ovde bi svoja vina mogli gostima da ponude na degustaciju smederevske vinarije i da se ulaz u podrum naplaćuje - predlog je Radoslava Radojevića, vlasnika vinarije "Plavinac".

Ukoliko se nešto ovakvo ne desi, vinsko nasleđe neumitno se gubi, a moglo bi da bude šansa za razvoj grada.

DOBRA PRAKSA

DA sve nije tako crno i da ima primera dobre prakse kada je reč o oživljavanju zapuštenog prostora, pokazuje i to što su objekti uz zgradu silosa na Dunavu nedavno dobili svoju namenu. Ustupljeni su građanskoj inicijativi koja je ovde osnovala Gradski razvojni dom, koji služi za održavanje različitih tribina, panela, diskusija i radionica.