ZADIVLJUJUĆI DETALJI O OBRENOVIĆIMA: Letnji dvor u Smederevu turistima nudi neverovatne podatke o životu kraljevske porodice (FOTO)

Ovaj dvor, koji se nalazi na listi nepokretnih kulturnih dobara kao spomenik kulture, čuvar je uzbudljive istorije i brojnih umetničkih dela velike vrednosti. Nekada je bio zatvoren za posetioce, a sada svoja vrata otvara dva puta sedmično nudeći znatiželjnima zadivljujuće i malo poznate detalje iz života srpskih kraljeva.

Kraljevska vila na padini Plavinac iznad Dunava, reprezentativni objekat Vlade Srbije, do 2015. bila je zatvorena za javnost. Od 2009. godine zaštićeni je spomenik kulture, a prve turističke posete organizovane su 2016. Ipak, još ima priča o vili Obrenovića koje su ostale neispričane. Neke će takve i ostati, a neke tajne stoletnog dvora čekaju posetioce koji se odluče da dođu i osete duh nekadašnje kraljevine.

Ono što je poznato iz istorije, jeste činjenica da je vinograd sa voćnjakom i kućom "sa tri ložišta za parno kupatilo", knez Miloš kupio 1827-1829. godine od turskog spahije, da bi na imanju podigao podrum sa konakom. Knez Mihailo je 1865. godine izgradio letnjikovac, takozvani Salon, kojim započinje uspostavljanje vladarske letnje rezidencije u Smederevu.

- Malo je poznata činjenica da je knez Mihailo uredio park oko letnjikovca po ugledu na dvorac Ivanka, u istoimenom mestu kraj Dunava u Slovačkoj, gde je godinama živeo u izgnanstvu. Kasnije, kraljica Natalija je sa arhitektom Jovanom Ilkićem unela značajne izmene sa idejom formiranja letnjeg dvora za mladog kralja Aleksandra - kaže mr Snežana Cvetković, istoričar umetnosti i viši kustos Muzeja u Smederevu, autor knjige o vili Obrenovića.

Ovde su napravljeni prvi tereni za kriket i tenis u Srbiji. I danas, turisti mogu da uživaju u hladovini platana iz vremena kneza Mihaila, a tu je kamen binjektaš sa koga je uzjahivao konje.

- Kralj Aleksandar prvi put je nakon krunisanja u letnji dvor došao jašući na konju iz Beograda do Smedereva. Kraljevska porodica sa gostima dolazila je i brodom. Tako je kraljica Natalija, posle proglašenja Srbije za kraljevinu, organizovala izlet brodom od Beograda do smederevskog letnjeg dvora - priča Cvetkovićeva.

Letnjikovac čuva tajne spletke i prve ljubavne seanse kralja Aleksandra i Drage Mašin. Njihova ljubav začeta je baš ovde, u vili su proveli medeni mesec i proslavili prvu godišnjicu braka sa 400 zvanica. Odavde je objavljena srećna vest o bremenitosti kraljice, koju je u vili pregledao francuski lekar Male za honorar od 6.000 franaka. Ovde se, takođe, Draga oporavljala posle izneverenih majčinskih osećanja. Ovo su samo neke od priča koje očekuju turiste prilikom posete vili.

Treba pomenuti da se odavde vodila i državna politika u vreme kralja Aleksandra, Tita i Slobodana Miloševića. Državni poslovi nisu smeli da čekaju, pa su se u vili održavale ministarske sednice, dolazili izaslanici sultana, paše, begovi, poslanici. Ostalo je zabeleženo da su letnji dvor posetili izaslanici turskog sultana Abdul Hamida II i doneli svadbene poklone za kraljevski par, a Draga Obrenović dobila je orden od dijamanata "šefakat".

Ubrzo po završetku Drugog svetskog rata, novi vasnik postala je država, a vila dobija ime "Zlatni breg" koje je zadržala do današnjih dana.

Josip Broz Tito dolazi ovde na odmor u novembru 1953. godine. Rekonstruisana i novoopremljena vila više puta je ugostila bračni par Broz. Poslednji put Tito je bio u vili 1977, tri godine pre smrti.

Među prvim značajnim posetama inostranih zvaničnika, bio je dolazak predsednika Indonezije, Ahmeta Sukarna, koji se susreo sa Titom 1956. godine. Uoči prve konferencije Samita nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. godine, urađena je opsežna rekonstrukcija nekadašnjeg letnjeg dvora.

Poslednja, možda i najvažnija poseta u novijoj istoriji rezidencije, jeste dolazak predsednik NR Kine Si Đinpinga u čiju čast je, nakon obilaska kineske železare, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovde priredio ručak.

NUŠIĆ

OVDE su donošeni ukazi o odlikovanjima umnih Srba - Laze Kostića, Stevana Sremca, Milovana Glišića, Jovana Jovanovića Zmaja. Glavni umetnik dvora bio je Branislav Nušić i ovde je priređivao predstave.

PAJA JOVANOVIĆ OTKUPIO TEPIH

ENTERIJER vile je postavka Istorijskog muzeja Srbije. U prizemlju su salon, trpezarija, kuhinja, a na spratu dva apartmana i radni kabinet. U Salonu su portreti dva srpska kneza, Miloša i Mihaila, i dva kralja, Milana i Aleksandra. Vilu krase garniture iz 1780. godine, tepisi s kraja 19. veka iz Azije, ikone iz 18. veka. Najupečatljiviji je radni kabinet kralja Milana u kome je persijski tepih od 500.000 čvorova kamilje dlake, star tri veka. Prilikom povlačenja, Nemci su odneli i ovaj tepih, a u odaje Obrenovića vraćen je zahvaljujući slikaru Paji Jovanoviću, koji ga je otkupio na jednoj aukciji u Parizu.