PARADNA SABLJA NAŠLA NOVO MESTO: Akademik dr Vladan D. Đorđević je poklonio jedan deo dragocenog porodičnog nasleđa Kruševačkom muzeju

Jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih naučnika u oblasti teorijske i prirodne mehanike fluida, pre 10 godina je skromno ušetao u ovdašnji muzej i diskretno, bez medijske pompe, ponudio da daruje muzeju u rodnom gradu nešto od zaostavštine svoje porodice.

Tako je muzej dobio originalnu paradnu sablju sa grbom Kraljevine Jugoslavije u vlasništvu porodice naučnika, koji je preminuo ovog oktobra.

- Paradna sablja ima sečivo "jednoseklo", kapa drške je u obliku lavlje glave i na sečivu je utisnut naziv liferanta oficirske zadruge, ima i grb Kraljevine Jugoslavije - saznajemo u muzeju.

Među poklonjenim stvarima su i džepni sat, penkalo, oficirske epolete sa futrolom, diploma Vojne akademije iz 1901. sa potpisom generala Jankovića, pripadala je Živojinu Petroviću, pretku po majci Branislavi.

- Svojim naučnim i pedagoškim radom dao je veliki doprinos razvoju nauke u Srbiji, njegov odlazak veliki je gubitak za Odeljenje tehničkih nauka SANU, SANU i sveukupnu srpsku nauku - saopštila je ovog oktobra Srpska akademija nauka i umetnosti.

Dr Vladan Đorđević je rođen u Kruševcu 1938, gde je završio gimnaziju. Od 1962. pa do penzije 2004. godine bio je profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu. Bio je jedan od retkih Evropljana - Humboltov stipendista (Albert Ludvigs univerzitet, Frajburg) i Fulbrajtov stipendista (Univerzitet Južna Kalifornija). Tokom bogate karijere objavio je 97 naučnih i stručnih radova i više od 200 puta je citiran!

Diplomirao je 1961, magistraturu i doktorat odbranio do 1966. godine. Na Mašinskom fakultetu bio je asistent, prošao sva univerzitetska zvanja, obavljao je funkciju prodekana za nastavu i bio šef Katedre za mehaniku fluida od 1988. do 2000. godine.

Akademik Đorđević je zaslužni član Srpskog društva i Evropskog društva za mehaniku, član SANU i Akademije inženjerskih nauka Srbije i Međunarodne akademije nelinearnih nauka. U SANU je dugo bio urednik edicije "Život i delo srpskih naučnika" i član uređivačkog odbora "Srpska enciklopedija". Jedno od poslednjih priznanja koje je dobio za naučnoistraživačke rezultate je iz 2007. godine, "Prof. dr Vojislav K. Stojanović" Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije.

Pre sedam godina je posetio svoju gimnaziju u Kruševcu. Nekadašnjoj školi i đacima poklonio je nekoliko kapitalnih dela, među njima i Rečnik srpskog jezika.

ŠKOLSKI DANI

RADOZNALOST u školi, kod potonjeg uvaženog profesora primetio je nastavnik kruševačke Gimnazije Ratko Čabrić. Preporučio mu je da se pretplati na stručni časopis štampan u to vreme u Zagrebu.

- Nastavnik Čabrić je bio sjajan pedagog. Iz poštovanja prema njemu pretplatio sam se na časopis i nisam se pokajao - ispričao je 2020. godine akademik Vladan D. Đorđević, u divnom intervjuu, koji se može pročitati na sajtu Mašinskog fakulteta.