NIŠU FALE ZANATLIJE, ALI I - PROFESORI: Zabrinjavajući podaci filijale Nacionalne službe za zapošljavanje
PROFESORA nemačkog i francuskog jezika te matematike, ali i nastavnika tehnike i tehnologije, pa i informatike u Nišu nema "ni za lek".
U istom problemu su i oni koji bi da zaposle servisera foto-kopir mašina, konobara, kuvara, pica-majstora, te zanatlije građevinske, metalske ili električarske struke.
U niškoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje ističu da poslodavci jednako vape i za konfekcionarima, odnosno diplomirnim farmaceutima, pa jedno od rešenja - gde je to moguće - predstavljaju prekvalifikacije i neformalno obrazovanje. Pritom, postoji bojazan da takva, kvalifikovana radna snaga ode van zemlje, a onda je neminovan uvoz radne snage - kako su, nedavno, problem zavarivača u Gadžinom Hanu rešili zapošljavanjem dvojice Senegalaca...
Jedan vid prekvalifikacije su i obuke za tržište rada, a ove godine je planirano da se tako obezbede stolari, dok će onlajn edukacija biti namenjena onima koji bi da se bave digitalnim marketingom ili da vode poslovne knjige.
Što se tiče pomenutih profesora, njih nije moguće tako brzo iškolovati.
- Za studije nemačkog jezika i književnosti godišnje upisujemo 30 kandidata, a izuzetak je bila 2020, kada smo imali samo 26 zainteresovanih. S obzirom na to da je reč o relativno novom studijskom programu, do sada je diplomiralo samo petoro akademaca, pa je još rano zaključivati na koji način će se on odraziti na tražište rada, iako se radi o jednom od najdeficitarnijih zanimanja - ističe Dušan Aleksić, predstavnik za medije Filozofskog fakulteta u Nišu, objašnjavajući da ista upisna kvota važi i za studije francuskog jezika i književnosti, ali je ove godine upisano samo 20 zainteresovanih, a od 2021. imaju ukupno 31 diplomca.
Profesora matematike, međutim, neće biti dovoljno u skorije vreme, jer je ove školske godine taj smer na Prirodno-matematičkom fakultetu upisalo samo šestoro brucoša.
FRANCUSKI
- U ZNAČAJNOM broju osnovnih i srednjih škola francuski uopšte nije u ponudi, što se odražava i na interesovanje za učenje ovog jezika. S obzirom na to da postoji realna potreba za ovom vrstom diplomiranih filologa, na našem fakultetu je omogućeno da ovaj studijski program upišu i oni koji nemaju prethodna znanja, a prijemni ispit mogu da polažu na srpskom, engleskom ili nemačkom - ističe Aleksić.