TRI DECENIJE NEGUJU OBIČAJE STAROG ZAVIČAJA: Udruženje Vasojevića u Savinom Selu kod Vrbasa obeležilo značajan jubilej

Proteklog vikenda, njihovi potomci u Savinom Selu, nadomak Vrbasa, okupili su se kako bi proslavili tri decenije uspešnog rada Udruženja Vasojevića u ovom južnobačkom mestu. Pridružili su im se zemljaci iz Berana, Andrijevice, Srbije, Republike Srpske.

Prema rečima Vuka Dedovića, predsednika podružnice, Udruženje Vasojevića u Savinom Selu osnovano je na Aranđelovdan, krsnu slavu plemena 1992, godine, kada se već naslućivao nasilni raspad Jugoslavije, praćen velikim zlom. Grupa entuzijasta osetila je potrebu da se organizuje, jer su u Savinom Selu živeli doseljenici iz Vasojevića, koji su kolonizovani državnim dekretom posle Drugog svetskog rata. On navodi da su u Inicijativnom odboru bili inženjer Mirko Mašović, Draško Novović, učitelj, Drago Vukanić, Milan Vukićević, Marko Đukić, Vuk Dedović, Miško Dubak, Slobodan Maslovarić, Vaso Dujović i Radojko Radivojević.

- Osnovna načela udruženja su očuvanje i negovanje trajnih vrednosti, nacionalnog i kulturnog identiteta, jezika, dijalekta, običaja i kulture, kao i čvrsta veza sa zavičajem u Crnoj Gori - navodi Dedović.

- Takođe, među našim ciljevima su i povezanost svih srpskih zemalja i naroda, uzajamna pomoć i saradnja na svim nivoima, kao i učestvovanje i odlučivanje u svim segmentima lokalne vlasti. Dobro je poznato, i to ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, da su ljudi vasojevićkog kraja, kao retko gde, težili da se školuju, bez obzira na siromaštvo i neprekidnu borbu za slobodu. Naš kraj ima najviše obrazovanih i školovanih ljudi.

Naš sagovornik navodi da se Savino Selo do novembra 1947. godine zvalo Torža.

Kolonizacijom stanovništva u Vojvodini, posle Drugog svetskog rata, dobija novo ime, po narodnom heroju Savi Kovačeviću. Pripalo je Vasojevićima, objašnjava Dedović, to jest Lijevoj Rijeci, Andrijevici, Beranama, Plavu i Gusinju, pa je normalno da su u nacionalnoj strukturi stanovništva, gledano geografski, najbrojniji Vasojevići, kako plemenski, tako i teritorijalno.

- Nije moguće ispuniti sve ciljeve, ali smo zadovoljni postignutim rezultatima - kaže Dedović.

- Tokom agresije na SRJ pomogli smo i skupili prilog za pomoć bombardovanoj Murini.

Pomažemo pojedincima koji su materijalno ugroženi. Našim zalaganjem i uticajem upisano je na fakultet i nekoliko desetina studenata. Imamo saradnju i sa zavičajnim udruženjima - Krajišnika, Kuča, Pipera, Pivljana. Takođe, redovno posećujemo sve zavičajne skupove, u Beranama i Andrijevici, Lijevoj Rijeci, radujući se svakom novom susretu, jer se često "stidljiva" poznanstva pretvore u neraskidiva prijateljstva. Možemo reći da smo najaktivnije udruženje ove vrste u Vojvodini, a možda i u Srbiji.

Dedović naglašava da podružnica u Savinom Selu ima odličnu saradnju sa Udruženjem Vasojevića u Beogradu, čiji je počasni predsednik prof. dr Milija Zečević, a aktuelni predsednik general Luka Kastratović.

POZNATE LIČNOSTI

VASOJEVIĆI su najveće pleme u Crnoj Gori, a verovatno i najveće etničko srpsko pleme uopšte. Imali su i svoj zakon, pod nazivom Vasojevićki zakon. Mnoge poznate ličnosti vode poreklo iz ovog plemena - Karađorđe, iguman Mojsije Zečević, knez Nikola Milošević Vasojević, vojvoda Petar Bojović, vojvoda Petar Jokić (iz Prvog srpskog ustanka), vojvoda Momčilo Đujić, Mihailo Lalić, prof. dr Svetozar Stijović, prof. dr Miljan Mojašević, dr Divna Veković...

UGLEDNI GOSTI

UOČI Aranđelovdana, u Savinom Selu se okupi od 500 do 700 Vasojevića iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Na jubilarnoj proslavi gosti su bili predsednici opština Berane i Andrijevica Vuko Todorović i Željko Ćulafić, gradonačelnik Subotice Stevan Bakić i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević.

Za kulturno-umetnički program ove godine su bili zaduženi folklorna grupa iz Berana, pevačka grupa "Đurđevi stupovi", estradni umetnici Branka Šćepanović, Miloje Bubanja i Andrijana Dabetić Anči.