"SKOCKANI" TITO IZ GIMNAZIJSKE KLUPE: Srednjoškolac iz Kikinde Jovan Bajkin drugačiji od vršnjaka po odevanju

Treći je razred i u školu svakodnevno dolazi u odelu, sa kravatom, u lakovanim cipelama, sa akten-tašnom i urednom frizurom. Zbog izgleda i životnih stavova još u osnovnoj je dobio nadimak Tito.

- Odelo sam prvi put obukao za malu maturu i jako dobro sam se osećao tako odeven. Od tada sam povremeno počeo da ih nosim, a ove školske godine samo tako idem u školu. Sportski odeven dolazim samo kad imam fizičko. Odelo je nešto najlepše što muškarac može da obuče. Ne nosim samo košulju i sako, već je obavezna i kravata - kaže ovaj učenik društveno-jezičkog smera.

Jovan je u učionici elegantniji od profesora. Najviše voli crna odela, a nosi još i plava i siva. Majka mu pegla košulje, a lakovane cipele i sam ponekad očisti. Ujutro ustaje u šest sati da bi se "skockao". I kosa mu je besprekorna, čista, ošišana, očešljana. Mada bi bilo očekivano da ga drugari prozovu "šminker", on ima nadimak iz jedne ranije epohe.

- Još u osnovnoj su me prozvali Tito, jer jako volim kako se živelo u njegovo vreme. Čuo sam mnogo pozitivnih i lepih priča o nekadašnjoj Jugoslaviji. Ne smeta mi takav nadimak. On je, doduše, voleo i bela odela, a ja manje volim svetle boje. Više volim crna odela - kaže Jovan koji želi da postane pravnik, a kasnije i sudija.

- Želim da se borim za pravdu. To me jako zanima. Politika jeste važna, ali to nije baš najčasnije zanimanje - kaže Jovan Tito, koji na nastavu stiže pola sata ranije, često i pre profesora.

Njegova razredna Danijela Mandić, profesorka srpskog jezika, ističe da je drugačiji od ostalih đaka ne samo po načinu odevanja, već i po većem stepenu odgovornosti.

- On je jedan od retkih učenika koji na svakom času ima i udžbenik i svesku. Ozbiljan je, savestan, odgovoran. Vrlodobar je učenik i mnogo se trudi i kad mu je nešto teško. Nije povodljiv, ne ugleda se na trendove. Ima svoj stav i argumentima ga brani. Vrlo je iskren i pravedan. Kad nije spreman, on to iskreno priznaje, bez pravdanja ili nekog izvlačenja.

Odelo ide uz njegov karakater - opisuje razredna.

Zbog svog ponašanja i odevanja, Jovan je odabran da glumi u predstavi "Lajanje na zvezde" koju profesorka Bojana Penjin priprema za mart, za Dan škole. Jovanu je dodelila ulogu direktora škole.

LOŠE STOLICE

- NEMAM mnogo odela, svega četiri-pet, ali je važno da su kvalitetna. Najviše volim vunena. Pošto su stolice u školi često loše, moram da pazim da ne zakačim pantalone.

Odela najčešće kupujem u Novom Sadu - otkriva Jovan, koji se već delimično osamostalio od roditelja i dve mlađe sestre, jedna je još beba. Odselio se u manji porodični stan.

DRUGARI SE NAVIKLI

- ČUDNO mi je da Jovan nosi odela. Nikada nisam pomišljao da se oblačim kao on. U školu dolazim u trenerci, kao i većina - iskren je drug iz razreda Veljko Lakić, dok Una Inđić kaže da treba poštovati Jovanov izbor, jer je važno da je njemu udobno u njegovoj odeći.

- U čitavoj gimnaziji samo Jovan dolazi u odelima. Onako kako izgleda, on se tako i ponaša. Ozbiljan je, sve shvata previše ozbiljno. Meni se taj stil ne sviđa, ali uvažavam njegov izbor. Samo je šteta što više ne izlazi s nama u grad - prenosi Una Kresoja iz istog odeljenja.