OD MIRISA SE KORISTI LIMUN, JASMIN I RUŽA: Tajna monaha kod Varvarina - Pravi sapun ne sadrži aditive, a pravi se od tri sastojka (FOTO)

Ako se u njega dodaju kosovo,palmino ili ricinusovo ulje, ruke će sigurno biti čiste, ali neće se sušiti. Upravo su industrijski sapuni sa jakim mirisima i parfemisani tečni deterdženti najveća opasnost za ruke.

- Sapun treba da opere nečistoću sa kože, a da je ne ošteti - objašnjava inžinjerka poljoprivrede Olivera Stanojević-Vasilov iz Kruševca, koja se bavi proizvodnjom sapuna. - Ruke već imaju prirodnu masnoću koja je čuva.

Ko proizvodi sapune u većim količinama, treba da krene na jesen, sa prvim hladnim danima. Postupak pravljenja traje oko mesec dana. Mast, i to ona tvrda od starih svinja i loj, peru se vodom, sodom bikarbonom i destilovanom vodom.

Monasi u manastiru Svetog Luke u Bošnjanu kod Varvarina kombinuju životinjske masti i kokos, palmino i ricinusovo ulje. To čine tzv. hladnim postupkom, uz pomoć štapnog miksera, kako bi ubrzali proces saponifikacije. Kada se sapun izlije u kalupe, čeka se 40 dana. Eventualni višak sode se kalcifikuje i kada se pretvori u kalcijum karbonat-štete nema.

- Najzahtevniji deo posla je priprema materijala,odnosno pranje svinjske masti,goveđeg loja destilovanom vodom u više navrata - prenosi nam iskustvo monah Luka iz manastira u Bošnjanu, gde već godinama proizvode prirodne sapune.

Za kilogram masnoće potrebno je pet litara vode.

- Sapuni mogu da se prozizvodu kroz dva postupka, hladni ili topli,ali u oba slučaja nastaju uz pomoć lipida, odnosno masti ili ulja koja podležu hidrolizi u baznoj osnovi, ovaj proces zove se saponifikacija - iznosi tehnolog Miloš Aleksandrić iz Kruševca.

Osim mirisa poput limuna, jasmina i ruže, prave sapundžije ne koriste ništa više. Često sapune uopšte ne boje, a sigurno ne ubacuju aditive. Nakon pranja, mazanje kreme za ruke nije potrebno.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI