KOZARČANKE UMESILE KROMPIRUŠU OD 30,5 METARA: U Novim Kozarcima kod Kikinde održana 12. „Pitijada“

Po dužini bi mogla da bude sadržaj te čuvene knjige rekorda, jer su vrredne i spretne Kozarčanke umesile i savile pitu od čak 30,5 metara. Time su pokazale svoju spretnost i umešnost, ali i nadmašile same sebe, u neku ruku, jer je to rekordno duga pita u odnosu na prethodnih 12 godina, koliko se u njihovom selu održava „Pitijada“. 

- Danas je celo naše selo mirisalo na pitu. Nas petnaestak žena je napravilo pitu za Ginisa i možemo da budemo ponosne, jer je duga 30,5 metara i 45 centimera je duža od prethodne koju smo pravile pre dve godine. „Pitajada“ se nije održavala prethodne dve godine zbog epidemije korone, ali smo ove godine ponovo umesile naš specijalitet. Kad se naše ruke slože, pita mora da bude dobra i ukusna. Utrošile smo 20 kilograma brašna, isto toliko krompira, osam litara ulja, četiri kilograma luka i pet kesica bibera. Još se doda samo so, jer naša krmpiruša ne sme da ima nikakve druge sastojke - otkrila nam je Boja Oljača, prerdsednica Udruženja žena iz Novih Kozaraca.

„Pitijada“ je manifestacija koja neguje tradiciju, stare običaje i navike onih Kozarčana koji su , pre više od 70 godina, u Banat došli iz Bosne,pretežno sa Kozare, ali i sa Kupreške visoravni. Cilj je da se ne zaboravi ni tradicionalna hrana. A pite su ona vrsta jela koja je rado prihvaćena i u ravnici i podjednako je vole i Bosanci i Lale. Bosancima je, ipak, malo draža, ponose se njome i služe je u svakoj prilici.

- Krompiruša je u Kozarcima, ali i našoj okolini, Kikindi, pa i šire, vrlo popularna. U šali kažemo: „pita za doručak, ručak i večeru“. Svi gosti koji dođu u naše selo i naše domove, uvek traže pite, naročito onu sa krompirom. U našem selu žive Krajišnici koji su došli iz Mrkonjić Grada, Prijedora. Ključa, ali i sa Kupresa i pita je naše tradicionalna hrana omiljena svim generacijama. Pravimo i pitu sa sirom i filujemo je i na druge načine, ali je krompiruša omiljena – navode Boja i njene koleginice, priateljice, rođake i komšinice.

Sve one prave pite onako kako se to radilo u Bosani, a to znači da testo mora da se razvije oklagijom ili ručno, a da u filu osim krompira, luka, soli i bibera, ne sme da bude nikakvih drugih  začina. Krompiruša ne voli bilo koji suvi začin, ali ni susam niti kakav drugi dodatak.

NAJBOLjA VELIKOSELSKA PITA

Na „Pitijadi“ je održano i takmičenje domaćica u pravljenju pite krompiruše. Tepsije je napunilo i pred žiri iznelo njih 58. Najbolja je stigla iz susednog Banatskog Velikog Sela, a umesila ju je Mirjana Behara, drugo mesto pripalo je Kozarčanki Aniti Karanović, a treća najbolja pita bila je Snežane Crnčević iz Novih Kozaraca.

- Ocenjivali smo ukus, boju pite, odnos testa i fila i oblik. Pita mora da bude jednako pečena sa svih strana, krompir ne sme da se pretvori u pire. Nije dobar beli krompir i treba ga seći na kockice, a ne rendati. Krompiruša mora da bude dovoljno slana, ali ne i preslana, premasna – ocenio je Milan Maletić, profesor kulinarstva i predsednik žirija.