ČISTE REKE ČUVAJU AKUMULACIJU: Projekat koji će zaštititi Zapadnu Moravu

S. Babović

15. 08. 2022. u 09:00

RASINSKI okrug bi kroz pet godina trebalo da ima četiri postrojenja za preradu otpadnih voda, a najnoviji u nizu ugovora koji se odnosi na gradnju prečistača je potpisan u Trsteniku, gde se projekat vredan 11,5 miliona evra finansira iz kredita Nemačke razvojne banke.

Foto Novosti

Zajedničko ulaganje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, te lokalne samouprave biće realizovan u naselju Bogdanje.

- Pored postrojenja za prečišćavanje, i gradnja kolektorske mreže, zajedno sa rekonstrukcijom dela dotrajale mreže, koja je zakazala u vreme poplava 2014, 2016. i 2020, trebalo bi da zaštiti Zapadnu Moravu. Ovim projektom je predviđeno solarno sušenje mulja i njegovo skladištenje na 162 kvadrata - objašnjava Slađana Aleksić, v. d. direktora trsteničkog JKSP "Komstan", naglašavajući i značaj rešavanja problema dotrajale mreže u naselju Pejovac, odnosno priključivanje Grabovca.

Foto S. Babović

Iako redovnije čišćenje kanala i vodotoka drugog reda može da pomogne u sprečavanju ekoloških katastrofa na teritoriji Trstenika, upravo bi buduće postrojenje trebalo konkretnije da zaštiti Zapadnu Moravu. Takva sigurnost za ovu reku se već pokazala na primeru Kruševca, gde gotovo dve godine radi moderna Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Konkretno, na više od pet hektara kraj puta ka Pojatama je izgrađen 41 objekat, pa se dnevno, po suvom vremenu, prerađuje više od 21.000 kubika vode. Dešavalo se da "isfiltriraju" i 45.000 kubika, te jedinstvenim postupcima solarnog sušenja dobiju oko 400 kubika osušenog mulja koji se spaljivanjem može transformisati u toplotnu energiju.

- Kapacitet prerade otpadnih voda je projektovan za 90.000 stanovnika, uključujući i privredu, sa mogućnošću proširenja na 120.000. Obrađuje se 526 litara u sekundi, a ukupna vrednost projekta je iznosila 23,8 miliona evra, koliko je obezbedila KfW, pa su izgrađena i 63 kilometra kolektorske, odnosno kanalizacione mreže - precizira direktor JKP "Vodovod" u Kruševcu Vladimir Milosavljević.

Naredni korak u zaštiti voda biće presudan, a odnosi se na izgradnju postrojenja na Rasini u rejonu Brusa, ali i Blatašnici kod Blaca, u susednom Topličkom okrugu. Time će se zaštititi akumulacija "Ćelije", odakle se - posle prerade u Fabrici vode u Majdevu - snabdeva više od 120.000 stanovnika. EU izgradnju dva pomenuta postrojenja podržava sa oko 11,6 miliona evra.

Foto S. Babović

REŠENjA ZA NAGOMILANI OTPAD

NA jezeru je posebno dramatično bilo 2014, kada je više hektara smeća plutalo po površini akumulacije. Otpad se čeličnom sajlom prikupljao i lane, a neretko su i župske reke doživljavale sličnu sudbinu, pa su prošlog septembra odbornici SO u Aleksandrovcu doneli odluku o kupovini parcele u selu Novaci - za potrebe novog kolektorskog postrojenja čija će izgradnja koštati oko devet miliona evra.

JAVNI RADOVI - NEDOVOLjNI

JAVNI radovi za čišićenje obala reka i jezera Ćelije, koje ima zapreminu od oko 60 miliona kubika - pri maksimalnom usponu - nisu dovoljni za neutralisanje štete koje nanose "cvetanja" vode, nelegalna gradnja, fabrička postrojenja i prerađivačka industrija blizu vodotoka, neodgovornost lokalnog življa, motorna plovila, ribokradice... pa su postrojenja za preradu nužna, kako bi vode za piće bilo i ubuduće.

Pogledajte više