SIGURNE SMRTI SPASAO 80 KONJA, A SADA JE NJEMU POTREBNA POMOĆ: Azil Željka Iličića iz Lapova na ivici opstanka
LjUBITELj konja i prirode, čovek koji poseduje veštine boravka i opstanka u u prirodi, ali i traganja za nestalim ili odbeglim osobama, i tim veštinama uči druge, borac protiv lovokrađa, koji je posle Šumarskog fakulteta specijalizirao i postao specijalista lovstva, ali nije lovac.
Foto: Privatna arhiva
Sve to je Željko Iličić iz Lapova, koji već deset godina spasava bolesne i konje iz nehumanih životnih uslova, one koji su trpeli neprestanu torturu, bili izgladnjivani i maltretirani. Za 10 godina iz sigurne smrti spasao je više od 80 konja. Prve tri godine radio je kao pojedinac, a 2015. godine osnovao je azil za konje "Staro brdo", jedini u regionu.
Kako azil isključivo radi od donacija, koje su opale zbog krize, a cene povećane za 300 odsto on je na ivici opstanka. Mesečno je za konje potrebno preko dve hiljade evra, tako da nekom uvek duguju. Azil je opstajao jer se konji i objekti nalaze na Iličićevom posedu, koriste se njegova prevozna sredstva i pomažu mu dva volontera. Najveći broj konja je, nakon lečenja i socijalizacije, udomljen, a mali broj je podlegao povredama ili bolestima sa kojima su došli.
- Živimo u toliko bolesnom društvu, da nam je jedan čovek rekao da može da slomi nogu konju kako bismo ga otkupili, mnogi žele da trampe bolesne konje za mlade i zdrave, a ima i onih koji žele da unovče svoje konje. Nažalost, država nije prepoznala da treba da postoje azili za konje, pa čak za sve krupne životinje, nadležne službe su pasivne, ne postoji registar konja i njihovih vlasnika, nedostaje i svest o tome u kojim mukama životinje mogu da se nađu - kaže Iličić za "Novosti".
VETAR MOŽE DA "UBIJE" ZA POLA SATA
Iličić čini sve da ljude vrati prirodi i da ih nauči alternativnim veštinama preživljavanja dok ne dođe spasilačka ekipa ili se ne poprave vremenski uslovi.
- Hipotermija kreće za sat vremena, a ledeni vetar može da usmrti čoveka za pola sata. Magnezijumski štapić, koji može da se nosi u novčaniku, baca varnice na gorivu materiju, a to može da bude smoki, kikiriki, karmin, tuferi za šminku... Pijaću vodu dobijamo tako što je očistimo biološki kada kamen koji je bio u vatri stavimo u činiju sa vodom, od hemijskih reagenasa je očistimo tako što unutrašnji deo ugarka koristimo kao aktivni ugalj, a mehanički kada vodu procedimo kroz tkaninu - otkriva nam Iličić.
Naš sagovornik je organizovao i tragačku stanicu edukativnog karaktera, nedavno je održao prvi besplatni tragački seminar u okviru koga su zainteresovani učili kako da nađu odbegle, izgubljene ili nestale osobe. Među polaznicima su bili čak i pripadnici Gorske službe, Policije i Vojske Srbije.
- Nekoliko službi ima pse tragače, a svi ostali nestalu osobu traže vizuelno. Zato su "Berberina" iz Malče tražili toliko dugo. Ljudi se ljute na policajce, a ne shvataju da oni nisu obučeni. Tragačka veština nije laka, zahteva potpuni fokus, razumevanje okoline, vremenskih uslova i psihologije osoba kojima smo na tragu. Pošto može da se savlada vežbom, na seminarima ćemo da se bavimo praćenjem svežih, hladnih i krvnih ljudskih tragova - navodi Iličić, koji je veštine praćenja tragova razvijao od detinjstva, a u vojsci bio pripadnik 24. Bataljona za specijalna dejstva.
On smatra da bi država trebalo da ima dobrovoljna tragačka društva i da je MUP-u i Ministarstvu odbrane poslao dopis u nadi da će započeti privatno-javno partnerstvo, jer može da osposobi ljude koji su voljni da se bave tom veštinom.
Koje biljke kako da jedete
Srbija je prebogata jestivim biljkama. Koprive, na primer, ima od proleća do prvih mrazeva. Pune su magnezijuma, vitamina C i vode, a neće da izazovu kolike ni dijareju. Uz dodatak soli, mogu da se naprave kuglice, mravlja kiselina se u njih sama ubrizga, i dobija se kaloričan obrok. Od stabla može da se napravi kanap kojim može da se podveže rana ili da se napravi pecaljka za ribu.
- Uz rečna korita ima veoma hranljivog korena rogoza i cikorije, može da se jede mlada kora drveta, tako što od nje na vatri napravimo čips. U vreme zime najbolji su šipurak, od kod koga se jedu samo opna i mesnati omotač, ali ne i semenke, i plod medonosnog bagrema, odnosno mahune u kojima se između semenki nalazi pulpa prebogata šećerom - preporučuje naš sagovornik.