RADILA DO 98. GODINE: Baka Stojanka (103) i njen petomesečni čukununuk Simeon, najstariji i najmlađi u Rekovcu (FOTO)
KADA se pre pet meseci rodio Simeon Vulović, bio je najmlađi, a njegova čukunbaka Stojanka Stevanović (103) najstarija meštanka opštine Rekovac.
Stojanka sa praunukom Sofijom i čukununukom Simeonom Foto: Z. Gligorijević
Presrećna što je dočekala njegovo rođenje, Stojanka je na proslavi zapevala njenu omiljenu pesmu "Ti si, ćerko, tatin sin".
Njihov prvi susret bio je veoma emotivan. Iako nije mogla da vidi Simeona, jer je oslepela, Stojanka ga je opipala i izljubila.
- Srećna sam, jer me svi moji najmiliji obilaze. Volim da živim. Mnogo sam se namučila. Od detinjstva. Nismo imali dovoljno pšenice. Samo 50 ari. Majka Pola bi me probudila pre svitanja. Mi smo žnjele, a otac Raša je vezivao za nama. Kad bismo završili, odlazili bismo da radimo na tuđim njivama da bismo zaradili pare za leba. Brala bih koprive i umesila u projino brašno. Pristavila bih i pasulj - seća se baka Stojanka iz Oparića, koja je rođena u Belušiću 21. novembra 1919. godine, ali su joj kao datum rođena upisali 7. novembar, po gregorijanskom kalendaru.
POTOMCI
STOJANKIN i Svetolikov sin Radoslav sa Zoricom je dobio sina Ljubišu i ćerku Milku. Ljubiša sa suprugom Slađanom ima ćerke Sofiju i Hristinu. Sofija Stevanović Vulović, Simeonova majka, živi u Rekovcu, a Hristina u Čikagu. Stojanka ima sedmoro praunuka, a prvi čukununuk Filip ima 11 godina.
Najveća želja joj je da još jednom zagrli unuku Hristinu, koju nije videla pet godina, od kada je ona otišla u Ameriku.
Život joj nije bio lak ni kada se 20 godini udala za Svetolika, "dušu najlepšu". Živela je sa babom, svekrom, svekrvom, deverom i zaovom. Rodila je sina, koji je, nažalost, preminuo posle dva-tri dana. Godine 1941. rodila je sina Radoslava, a 1947. godine kćerku Ružicu.
- Radoslav je bio mali kada nam se kuća srušila zbog klizišta. Bližila se krsna slava, Sveta Petka. Slavili smo je u staji. Izveli smo krave iz staje, okrečili je, stavili venac iznad ulaznih vrata. Posle smo počeli da pravimo novu kuću - veli baka Stojanka.
Kuću su dogradili njen pokojni sin i snaha Zorica (82), koja kaže da je Stojanka bila vredna, da su zajedno kopale i radile sve poslove. Umela je, kaže, i da vikne, ali su se uglavnom lepo slagale. Foto: Z. Gligorijević
Pored Zorice, o Stojanki brine njen unuk Ljubiša iz Rekovca, koji ih svakodnevno posećuje. Baka je, kaže, bila vitalna, radila je do 98. godine, a do 101. je samostalno hodala. Plela je i mogla da udene konac u iglu do pre 12 godina, kada je dobila kataraktu, ali nijedan lekar nije hteo da je operiše zbog starosti.