SLATKA LUBENICA JE KAO MIRAŽDŽIKA: Reporter "Novosti" u sremskom selu Hrtkovci, kod Rume, gde kao Sava teče duga bostandžijska tradicija
RAVNICA, široka i prostrana baš kao u stihovima Mike Antića. Na plus 35, pogled unedogled čini se još beskrajnijim. Zemlja puca od vreline, raslojava se u pukotine kao šare na lubenici.
Foto D. Savić
Pamti Srem i toplija leta, ali uvek ono aktuelno ocrnimo kao najvrelije. Srećom, lubenice su prošle bez "sunčanice". Izbegle "toplotni udar", sačuvale svežinu u sušne dane. Eno ih kako se sa sremskim pedigreom, kao potvrdom kvaliteta, "baškare" na pijacama širom Srbije. Odatle nestaju kao alva. Ne zadugo, jer još nekoliko dana i sa sremskih njiva biće skinuta i poslednja slasna lepotica.
Dok se meštani Šašinaca i Dobrinaca, po navici, verbalno koškaju čija je lubenica (i) ovog leta najslađa, mi smo zašli u njive koje će uskoro biti sam komšiluk novog auto-puta. Tu, između Rume i Šapca, u selu Hrtkovci, teče kao Sava duga i rodna bostandžijska tradicija.
Boris Lakatoš, uspešni proizvođač od samo 23 godine, naš je vodič kroz plodne hrtkovačke njive. Dobro smo poranili zarad te avanture, jer u bostan valja krenuti pre "koncerta" cvrčaka. Borisov preplanuli ten govori nam da je sate i sate ostavio ispod sunca rodnog neba.
- Jesam, ali ne žalim se, jer sam zadovoljan plasmanom i prodajom - kaže sa osmehom.
OSAM DINARA DAJE NAKUPAC
NA početku su grčke lubenice preplavile tržište, jer one ranije stižu, ali vremenom su ih sremske nadjačale. Uostalom, ko bi kupovao bostan sa dalekog puta, kada može da se zasladi domaćim, svežim plodovima. A cene kao cene, nikada dovoljno visoke da opravdaju trud i entuzijazam proizvođača.
- Na veliko smo ih prodavali za 80 dinara, ali vrlo brzo su pale na 60, pa sada na 30 i 20 po kilogramu. Nakupci su zadovoljno trljali rukama kada su ih dobijali za 20, pa za 14 i sada ih nose već za osam dinara - kaže Vera.
- Svakog drugog dana dolaze mi stalni kupci iz Novog Sada, Beograda, Koceljeve i Čačka, a i kuća nam je na glavnom drumu, pa svi znaju na koju tezgu treba da svrate.
Dok Boris vešto skida lubenice i slaže ih na prikolicu, pitamo ga kako zna da su baš te "prave". Saznajemo da je žuti trag znak da su dovoljno "odležale" i da mogu sa njive. Kada rašire belu šaru toliko da postane veća od zelene, taman su za skidanje. Pokazuje nam Boris i peteljku, po kojoj su ljudi nekada uspevali da "ošacuju" da li će lubenica usrećiti kupca.
- Po sistemu "kašičica i brk", osušena peteljka kaže da je bostan zreo. Ali prema tome više ne možemo da se ravnamo, jer nisu leta kao nekad. Velike su oscilacije u temperaturi, noći su hladne, dani vreli, pa se dešava da se peteljka sparuši i na nedovoljno zreloj lubenici - otkriva nam mladi proizvođač koji je zanat rano ukrao od dede.
Boris sadi šarene lubenice, jer priznaje da sa crnim sortama još nije na "ti". Brine ga kako bi se izborio sa njima kada nemaju šare da ih odaju. Sa njima očito treba više takta.
Zato su baš one specijalnost Vere Volar. Nema putnika namernika koji je jednom kupio crnu lubenicu kod nje a da se nije vratio.
- Ona je prava kraljica slasti. Ima tanku koru, slađa je i brže sazri, ali moraš više da joj "cinculiraš", jer je osetljivija - priča Vera.
- Ljudi kažu da im je egzotična, pošto je sve ređe pronalaze. Ko god je svratio na moju tezgu ispred kuće, a ovuda je uvek prometno jer put vodi za Novi Sad, Beograd, Šabac, Loznicu, pa dalje za Bosnu, vratio se. Imam kupce koji su ovog leta bili i po 15 puta.
Ko se i ne bi vratio po slatku "mađaricu", kako su nekada zvali ovu sortu, sa kojom se leti, umesto kafe, dolazilo u goste. Važno je takvu "lepoticu" i sačuvati od vragolastih ravničarskih ptica i zečeva, pa iz nepreglednih sremskih njiva tu i tamo iskoči poneko strašilo. Za stare Sremce bilo je nezamislivo da među bostan ne postave lutke od starih kaputa i šešira, kako bi uplašili životinje. Nekada je bilo još važnije sačuvati plodove od ljudi, pa se nad njivom noću pažljivo bdilo, a umele su tu da sevnu i ozbiljne varnice. Slatka lubenica bila je kao žena miraždžika, svi su se o nju otimali.
KUCNI DA "ČUJEŠ" SLAST
NEKE sremske navike odolevaju vremenima, pa tako i sistem - kucni lubenicu da proveriš da li je slatka. Da ovo zaista "radi", uverili smo se direktno u njivama bostana. Kucneš, pa ako odzvoni zvonko, lubenica još mora da odleži.
- Ne valja ni da se čuje tup zvuk, jer to onda znači da je prezrela. Dakle, nešto između je šifra - kaže nam Lakatoš.
Tako je i danas, samo sada, čini se, nakupci osvajaju plen i prisvajaju zasluge. Vera priznaje da na putu uvek bolje prođe nego kada trguje na veliko. To definitivno obara cenu, pa ispada da bolje prođu oni koji nad lubenicom nisu prolili ni grašku znoja.
- Nakupci su prava gospoda: dođu, kupe za male, a prodaju za velike pare, dok mi proizvođači teško uspevamo da naplatimo svoj rad. Velika su ulaganja, sve je poskupelo, od semena preko najlona do đubriva, a cene lubenice su iste već deset godina. Zato se borimo direktnom trgovinom - kaže Vera.
Tradicija prodavanja lubenica na dugim šorovima, za Sremce je poseban ćeif. Ne odriču se tezgica sa suncobranima, ali se sa setom prisećaju i vremena kada je bilo sasvim uobičajeno da vozom transportuju svoje plodove do Bosne ili Hrvatske, pa u komšiluku s ponosom izlažu lubenice. Mnogi Sremci su zahvaljujući njima prvi put videli more, a "pale" su tako i neke ljubavi za ceo život. Danas proizvođači ne putuju na Jadran da bi slasno prodavali bostan, ali lubenice iz Srema i dalje "brode" širom regiona.
LAKO JE KAD SAZRI
KADA počne vreme skidanja bostana, laici sa strane pomisle da rukave tek tada treba zasukati, ali za proizvođače je to najmanji stres.
- Suština je da se rasad posadi, pa onda ide briga: otvaraj, zatvaraj plastenik tri puta dnevno, prati temperaturu, održavaj grejanje da ne bude ni prejako ni slabo, iznesi rasad na njivu, obilazi je, puštaj zaliv, prati vegetaciju, đubri kvalitetno, skidaj "tunele", zalivaj, čekaj da sazri... Kada sve to uspe, skidanje lubenica dođe kao zadovoljstvo - objašnjavaju nam sagovornici.