ZAPLAKAO SAM KAD SE SIJALICA UPALILA: Junak sa Košara posle osam godina dobio struju u stanu u Kruševcu (VIDEO)
U NEDELjU je opet zasijala sijalica u stanu junaka sa Košara Saše Stevanovića (45) iz Kruševca. U mraku je živeo osam godina.
Foto S. Babović
Toliko dugo sijalica nije zasvetlela u njegovom domu. Sa četiri dijagnostikovane psihijatrijske bolesti, među kojima i posttraumatski sindrom, ovom heroju gomilali su se i dugovi. Najveći je bio za struju: ravno 219.470 dinara.
Glas o Saši stigao je do Udruženja "Graditelji mira", dobitnika srebrne plakete "Večernjih novosti" za najplemenitiji podvig godine. Pokrenuta je akcija da mu se pomogne.
Dobri ljudi iz Srbije i dijaspore listom su uplaćivali novac. Račun je isplaćen, a struja priključena.
- Otvorili smo vrata od stana, upalio sam svetlo, zaplakao... - priča Saša. - Bio sam zbunjen, kao da to nije prostor u kome sam živeo tolike godine. Navikneš se, nekako, da živiš u mraku, za drugo ne znaš. Koristio sam lampicu na telefonu ili sveću kada se krećem... Malo sam u neverici, kao da se sve to meni ne dešava.
STATUS RATNOG VOJNOG INVALIDA
PRED Upravnim sudom još traje Sašina borba za obezbeđivanje statusa ratnog vojnog invalida. U međuvremenu, uz pomoć lekova i psihijatra, saboraca i prijatelja, pokušava da stane na svoje noge. U fabrici povremeno pakuje palete betona. Po jednoj paleti plaća se 200 dinara. Junak nam kaže da, kada ima posla, "zapne" pa napakuje njih šest.
Do nedelje su se u životu požrtvovanog vojnika Minobacačke 120. dešavale samo tragedije. Posle junačkog učešća u ratu i kratkotrajne bračne sreće, život je počeo da mu se raspada. Saši su se razbolele majka i baka. Brinuo je o njima dok nisu napustile svet.
Bez stalnog posla i uz socijalnu pomoć od 9.000 dinara, nekada lep i vedar mladić počeo je dodatno da oboleva. U san su nastavili da mu dolaze teroristi protiv kojih se borio u južnoj srpskoj pokrajni. Lekarima se obratio za pomoć 2015, kada više nije mogao sam.
- Zimi mi je bilo najteže, a nade nigde - priseća se Saša.
- Pokušao sam da rešim stvari, ali zbog bolesti nije išlo. Nisam mogao da dokažem da je majka za života otkupila stan, pa nisam ni uspevao da ga nasledim. Kada sam pre više od 15 godina bio u opštini, rekli su mi da je uspela da isplati samo 16 kvadrata. Drugari iz "Graditelja mira" i gradska vlast uspeli su da nađu originalne dokumente i sada je sve u redu. Saša zahvalan na pomoći, Foto S. Babović
Zatureni papiri su se pojavili i ostavinski postupak dovršen. Saša je postao vlasnik stana, brojilo je prebačeno na njegovo ime.
- Pokušavam da stvorim sliku u glavi kako će moj dom da izgleda kada se sve završi, kako je to da se živi u 21. veku - priča Saša. - Odustao sam bio od svega. U jednom trenutku bilo mi je svejedno...
Iako se u svom životu predao, za druge, na Kosmetu, Saša se borio do kraja. To nisu zaboravili njegovi saborci.
- Isplaćena je sudska taksa, održavanja grobnog porodičnog mesta od 12.458 dinara, dug za vodu iznosi 57.000 dinara, ali u Vodovodu, kao i drugim gradskim preduzećima pokazuju razumevanje za situaciju i verujem da će doći do umanjenja duga -kaže nam Dejan Ivanović iz "Graditelja". - Iz JKP Kruševac su spremni i da nam daju kamion i potrebnu logistiku za iznošenje stvari kada budemo krenuli u sređivanje stana.
Novi dom je nov cilj Sašinih ratnih drugova.
- Nastavljamo sa sakupljanjem sredstava i krećemo u sređivanje runiranog stana od poda do plafona. Borimo se da živi dostojanstveno. Naš je Sale to zaslužio - kaže Veroljub Smiljković, predsednik Udruženja.