DLETOM PRAVE ČUDA: Nadomak Kruševca počela čuvena manifestacija - 46. Belovodska rozeta (FOTO/VIDEO)

To je znak da je počela 46. Belovodska rozeta, jedinstvena manifestacija koja slavi kamen i selo koje je Handkea četiri godine pre Nobelove fondacije nagradilo "Cvetom u kamenu".

Organizatore zatičemo u pripremi amfiteatra za ceremoniju nagrađivanja novog laureata 22. jula, a odmah do kamene sale pod nebom umetnici živo obrađuju "beličnjak" u Parku skulptura. Student druge godine doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti i srpski zet, Rineu Žanjuju iz Kine srdačno nas uvodi u svoj "atelje".

- Ovde trenutno pravim drugi element za kompoziciju spomenika - predočava nam Žanjuju.

- Želim da iskoristim prirodne stvari u kamenu, koji je zaista neverovatan. Veoma je mekan, pa mora pažljivo da se radi.

Beograđanka Ana Kocić je kamen otkrila prošle godine, ali umetnost još od detinjstva. Kada se profesionalno ostvarila kao ekonomista upisala je likovnu akademiju.

- To je bila dečija ljubav, koja se sada obistinjuje - priča za "Novosti" Ana Kocić. - Peščar je fenomenalan, ima lepu teksturu. Ovo je takođe prva prilika da sama biram materijal, tako da sam oduševljena.

Umetnik Marko Vučković, rođen u Kruševcu, već godinama gradi karijeru, ali ove nedelje prvi put radi u Beloj Vodi.

- Živim na relaciji Kruševac - Beograd, ali je ovo zaista prvi put da stvaram skulpturu od belovodskog kamena - kaže nam Marko.

Stariji Belovođani obilaze učesnike 26. Vajarske kolonije "Belovodski peščar" i 11. Mozaičarske kolonije "Mladen Srbinović". Savetuju, govore o svom iskustvu i starim belovodskim klesarima. Prošlost koja je izgradila srednjovekovne crkve upravo je nastala iz ovdašnjih majdana, nedaleko od Zapadne Morave.

- Naš kamen je ukrasio čitavu srednjovekovnu Srbiju, ali i državne građevine 19. veka, bezbroj saobraćajnica, pruga, mostova, tako da je belovodski peščar kulturni brend - ističe, za "Novosti", profesor književnosti iz Bele Vode, Velibor Jovanović i nabraja: Drenča, Kalenić, Veluće, Lazarica, Ljubostinja, Rudenica, Naupare, i još Brankov most, Francuski kulturni centar, Hipotekarna banka, Crkva Svetog Marka, Palata "Beograd"...

Klesarska veština nasleđivala se sa alatom. Učilo se u posebnoj školi u Beloj Bodi od 1910. do 1923. Nastavilo se do danas. Među najpoznatijim umetnicima su Živanovići i Milenkovići, koji baštine klesarsku tradiciju duže od jednog veka.

- Danas sigurno imamo 15 aktivnih klesara u samoj Beloj Vodi i ne jenjava potražnja i za samim kamenom - kaže nam Dragan Isailović, predsednik Mesne zajednice Bela Voda. - Zbog te naše velike prošlosti, znamo da i selo ima budućnost, jer bez kamena nema života.

MAJDANI

DO 1997. godine, na teritoriji Bele Vode izmereno je oko 400 starih i novih majdana odakle se uzimao beli peščar. Moravsko graditeljstvo je sada deo istorije, ali se kamen osim u Srbiji uveliko izvozi.