ČUVARI VLAŠKE I SRPSKE TRADICIJE: Održano deseto izdanje etno-festivala "Beljajka" kod Despotovca (FOTO)
BRDOM iznad manastira Bela crkva, iz 14. veka, poslednjeg dana vikenda se širio miris gulaša, pasulja, kupusa sa ovčetinom, pečene jagnjadi i raznih đakonija - sve sa prepunih štandova na kojima su bile izložene i raznovrsne rukotvorine.
Foto: Z. Gligorijević
Posle dve godine pauze zbog pandemije, učesnici i posetioci Desetog etno-festivala "Beljajka" su na otvorenom uživali u hrani pripremljenoj na starinski način, te doprineli očuvanju tradicionalne kulture, odnosno materijalne, duhovne i socijalne baštine srpskog i vlaškog naroda ovog kraja.
- Tokom prethodnog Festivala smo napravili najveći kačamak u Srbiji, prečnika 120 centimetara, a ove godine je bio nešto širi od metra... Ne možemo uvek da budemo rekorderi - šali se Ilija Margaranović iz Beljajke, član udruženja građana "Bela crkva" koje je sa MZ i Opštinom u Despotovcu bilo organizator.
Što se takmičarskog dela tiče, najbrojnija i najmlađa je bila ekipa iz sela Lomnica.
BORANDEU OD CARSKOG MESA
ZAPAŽEN je bio i vlaški specijalitet borandeu, koji se pravi od carskog mesa, odnosno trbušine svinje, a nekad se spremao samo za Božić.
- Meso se sitno isecka i kuva satima, a onda se dodaje projino brašno koje se meša čurkalom, tako što se vrti među dlanovima. To je naše starinsko jelo, a pripremu učimo još kao devojčice, odmalena - kaže Javorka Brandušanović.
- Naš gulaš je jedinstvenog ukusa jer smo ubacili meso jazavca, koje smo sedam dana držali u pacu. Inače, mi iz "Moravskih pustolova", te članovi ekipa "Naturistik" iz Beograda i "Rajačke pivnice" iz Negotina, najpre smo skuvali "zajedničke osnove", a onda začinjavali svako za sebe - objašnjava Dušan Trifunović.
Budući kuvari iz Tehničke škole u Despotovcu su se podičili pogačom, projom i ruskim kapama na resavski način, te parikama punjenim suvim mesom i starinskim kolačima.
RAZNOVRSNA PONUDA
- SUPRUG Petar i ja aroniju uzgajamo na 60 ari, pa uberemo oko tonu i po. Sin Zoran, snaja Dragana, te unuci Marko i Miloš od nje proizvode hladno ceđeni sok, slatko, džemove, rakiju i liker, a sertifikat nam omogućava da snabdevamo i apoteke - kaže Dragica Mišković (na slici levo) iz porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u Medveđi kod Despotovca, dok je Olivera Davidović (na slici u krugu, sa unukom), iz udruženja "Zlatne ruke Stenjevca", na prodaju nudila dekupaž i zimnicu.
Meni je, kaže učenica završne godine Ana Stojanović, nastao u saradnji sa profesorom Dejanom Novakovićem, pa nikome nije bilo teško da deo raspusta "potroši" na manifestaciju sa koje su zaradu od prodaje đakonija podelili na ravne časti.