DIVI SE PLANINI UZ OPREZ: Prvi licencirani planinski vodič iz Pirota apeluje na zaljubljenike u prirodu
ROBERT Ilić, prvi licencirani planinski vodič iz Pirota apeluje na posetioce Stare planine: namernike ili izletnike, da prilikom posete planine ili boravka na njoj poštuju osnovna pravila ponašanja u prirodi, kako im se ne bi dešavale povrede i neplanirane situacije koje se za tili čas pretvore u dramu i borbu za spasavanje života.
Sa većim brojem posetilaca kojih je prošle godine, prema nezvaničnim procenama, bilo više desetina hiljada, sve češće se dešavaju problemi kao što je to bilo prošle godine u okolini Toplog dola, na Midžoru, u okolini Dojkinaca i na drugim atraktivnim lokacijama koje mame zaljubljenike u živopisne delove planine.
- Već na prvi pogled vidite da li je neko došao na planinu pripremljen ili je u papučama, isusovkama i sličnoj obući koja je krajnje nepodesna za planinske prostore. Na planinu se ide u udobnim planinarskim cipelama, patikama ili drugoj obući koja će vam čuvati stopalo od gmizavaca ili duboke strave, trnja, kamenjara.
Obavezna je i odeća sa dugim rukavima, nogavicama, štap, ali i napunjen mobilni telefon, šibica, suva preobuka ukoliko vas zahvati pljusak ili magla. Oni iskusniji sa sobom nose dvogled, ali i kompas jer se u teškim staroplaninskim maglama mogu izgubiti i oni koji su ovde odrasli, kao što je to, prošle godine, bio slučaj sa jednim starijim bračnim parom iz okoline Toplog dola - savetuje iskusni Ilić koji planinu poznaje kao svoj džep.
U nepreglednim prostranstvima vrebaju mnoge opasnosti od ujedna gmizavaca, do neobeleženh staza i odrona sa kojih, posle obilnih kiša, za tili čas poleti veliki kamen ili stena. Ovakav slučaj se desio prošle godine u blizini vodopada iznad Toplog dola, kada je povređen jedan Novosađanini. Identičan slučaj se dogodio i u Rosmomačkim loncima, kada se jedan izletnik okliznuo sa stene i pao u kanjon odakle su ga, sa teškim povredama izvukli vatrogasci-spasioci. Kada je reč o povredama najčešće se dešavaju povrede ekstremiteta, odnosno nogu i ozlede glave.
Poseban oprez tokom boravka na planini potreban je i kada je reč o gmizavcima, tačnije zmijama među kojima je i šarka. One su, navodi Ilić posebno opasne u drugoj polovini maja kada se pare i kada počinju prve prolećne pripeke.
- Kanjoni i kamenje kraj obala planinskih reka su lokacije na kojima obično borave otrovnice. Tu je pre svega kanjon Toplodolske reke, Temštice, Jerme i drugih planinskih reka. Bilo je slučajeva da su od ujeda otrovnica stradali čak i veoma brzi i oprezni pastirski kerovi. Tokom boravka u ovim kanjonima potreban je veliki oprez, naročito u proleće kada su "rezervoari" ovih gmizavaca puni otrova. Najbolje je, da prilikom susreta, zmiju zaobiđete u širokom luku - zaključuje Ilić.