DNEVNO "UBERU" I DO 4.900 DINARA: Na plantaži Stančića u Miloševu kod Negotina počela berba kupina

- Fizički, berba i jeste i nije težak posao, ali ove visoke letnje temperature znaju da uspore berače. Hteo sam zato da ih motivišem, ali i da nekoga nagradim sa deset dana letovanja. Za početak jednu osobu, a nadamo se naredne godine i više njih. Interesovanja ima sa svih strana Srbije, ali smo trenutno spisak popunili. Za dobre berače se nađe mesto. Mi im obezbeđujemo redovnu isplatu na kraju dana, kafu, hladne napitke, za ove sa strane i gorivo - kaže Stančić.

Ovih dana na plantaži porodice Stančić dvadesetak berača iz cele Negotinske i Timočke Krajine bere krupne plodove kupina, po ceni od 30 dinara po kilogramu. Oni najbolji uberu i do 180 kilograma, pa mogu prosečno da računaju da dnevno "uberu" od 2.000 do 4.900 dinara, koliko je rekord iz prethodnih berbi.

- Berem i ja. Moram. Proveravam kako ko bere. Ima tu i novih ljudi koji ovo prvi put rade, pa da ih uputim da beru crne, da budu cele, neoštećene. Prva i zadnja berba, to kažem iz iskustva, budu najlošije po količinama pa dobar berač za prvu berbu ubere i do 100 kilograma, a posle i do 180 kilograma, zavisno od spretnosti - dodaje ovaj domaćin koji je proizvodnju kupina započeo 2001. na 40 ari, praktično od nule, pažljivo osluškujući i zemlju i kupinjare.

Stančići, sada, kupinu gaje na 1,20 hektara površine. Iskrčili su stare zasade i spremaju nove, prednost dajući sorti loh nes, koja se na ovim prostorima pokazala i kao najslađa, ali i najizdržljivija.

- Pre desetak dana smo imali ekstremno visoke temperature koje su donekle umanjile prinose, ali se nadam da će se rod do kraja avgusta, dokle traje berba, sačuvati. Očekujem rod do 20 tona po hektaru, uz punu primenu agrotehničkih mera koje smo sproveli, prihranu, navodnjavanje kap po kap - dodaje Goran.

Za uspešno gajenje kupina, stabilne prinose i dobar kvalitet, neophodno je da se obezbedi i optimalan nivo zemljišne vlage. Kupina ovde ima tradiciju, ali poslednjih godina pritisnuti sve nižim otkupnim cenama, mnogi se teže odlučuju da je uzgajaju.

- Svake godine ulažemo u proizvodnju kao da će se naš rad isplatiti, a svake godine na početku berbe mi nemamo otkupnu cenu, koja i kad se formira ne zadovoljava ni kvalitet proizvodnje, a kamoli troškove koji su prisutni u proizvodnji. Smatram da bi to pod hitno trebalo da se promeni kako bi proizvođači kupina, malina i jagodičastog voća održali proizvodnju - kaže Goran Stančić.

U VINU NALAZE SPAS

STANČIĆI deo roda prodaju u svežem stanju, kao konzumnu kupinu, po pijacama i marketima, ali su, da bi sačuvali zasade, otišli korak dalje i svoj proizvod - pretvorili u vino.

- Kako sam krenuo sa kupinom, počeo sam i sa pravljenjem vina, eksperimentisali smo dok nismo bili zadovoljni. Cene kupine su nestabilne, ne znaju se na početku berbe. Deo je prodamo kao konzumnu, ako budu dobre cene davaćemo i hladnjačama, a u svakom slučaju ćemo praviti vino, a naše je ljubav u čaši jer biramo najbolje, najzrelije i najslađe kupine - dodaje Stančić.