U GNEZDIMA 70 MLADUNACA: Kolonija belih roda u Novom Sadu sve brojnija
OD kako je pre osam godina prvi par belih roda svio gnezdo na nezavršenoj zgradi uz auto-put na novosadskom naselju Klisa, ove graciozne selice ne prestaju da iznenađuju stručnjake za ptice, ali i širu javnost.
Foto: Silard Kovač DZPPS
Novosadske bele rode svet posmatraju sa visine, tačnije sa više od 20 metara visokih betonskih stubova i greda, odakle se pruža odličan pogled na grad, ali i deponiju na kojoj se često hrane. Osim deponije, u neposrednoj blizini kolonije roda nalaze se veliki kopovi šljunka i peska na kojima rode pronalaze dodatnu gozbu.
Ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije su 2017. godine u svojevrsnoj koloniji pronašli osam gnezda, da bi brojnost rasla sve do 2021. kada su izbrojana čak 33 para roda. Ove godine u koloniju je došao 31 par, a njih 26 uspešno je ostavilo potomstvo. Rodama je potrebno izuzetno umeće da naprave velika i stabilna gnezda na toj visini, prkoseći čestim olujnim vetrovima. Upravo tako su najmanje tri gnezda stradala ovog proleća. Foto: Silard Kovač DZPPS
- Novi Sad se vekovima razvijao na močvarnim poljima koja su isušena i zatrpana – objašnjava Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. - Ta nekada bogara staništa nepovratno su nestala, a sa njima i kolonije ptica močvarica. Međutim, nekima od njih, poput roda i galebova, sada pogoduju komunalne deponije na kojima pronalaze nove izvore hrane, kao što su tone otpadne hrane iz domaćinstva. Bele rode su se prilagodile novonastalim uslovima i otpad koji mi, ljudi, proizvodimo okrenule su u svoju korist.
Poslednji nacionalni popis belih roda sproveden je 2014. i 2015. godine kada je u Srbiji prebrojano oko 1.350 gnezda, od čega ih je u Vojvodini bilo oko 1.100. Tada su se u celom Novom Sadu gnezdila svega tri para belih roda, a poslednjih godinu dana njihova populacija u ovom gradu povećana je za više od 10 puta.
Krajem leta iz Novog Sada put Afrike krenuće najmanje 150 belih roda.
Bele rode se gnezde u centralnoj i južnoj Evropi, Maloj Aziji, Bliskom istoku, delu centralne Azije i delu severne Afrike. Zimu provode u podsaharskoj Africi i Indiji, a naseljavaju se uglavnom blizu ljudskih naselja ili u samim naseljima.
Dužina selidbenog puta koje rode pređu je oko 12.000 kilometara u jednom smeru.