BELA CRKVA DELI SVAKU KUĆU: Akademik Matija Bećković, za "Novosti", o nekadašnjem danu ustanka u Srbiji

Oni koji su odlučili da 7. jul slave kao veliki praznik nisu bili naivni, znali su šta se u Srbiji zbivalo i predvideli šta će se zbivati sve dok taj dan bude slavljen. Ta odluka je daleko veći zločin od onog koji se dogodio u Beloj Crkvi, na Ivanjdan 1941. Da je ostalo na onom što se tu dogodilo, već bi se i zaboravilo. Bogdan, Žikica i Milenko odavno bi jedni drugima poljubili rane, zagrlili se i izljubili, ali nisu im dali oni koji su odlučili kako su odlučili. A, ta odluka je, umnogome odlučila sudbinu Srbije i srpskog naroda.

Ovo je za "Novosti" kazao akademik Matija Bećković, povodom 7. jula koji je do 2001. obeležavan kao Dan ustanka naroda Srbije. Tada je na ivanjdanskom vašaru u Beloj Crkvi kod Krupnja, partizan Žikica Jovanović Španac ubio dvojicu žandarma - narednika Bogdana Lončara i kaplara Milenka Brkovića. Uzdizanje događaja u Beloj Crkvi je, kako kaže Bećković, ubitačno po rod "kao kada bi za simbol Prvog srpskog ustanka, umesto Marićevića jaruge, uzeli Radovanjski lug, a umesto časnog krsta, na kojem su se ustanici zakleli, uzeli sekiru kojom je Karađorđe ubijen".

- Zašto je tako odlučeno nije teško dosetiti se, a da li je to bio početak ustanka ili bratoubilačkog rata, lako je zaključiti. Umesto da je sve ostalo u Beloj Crkvi, Bela Crkva se preselila i podelila svaku kuću u Srbiji. Iz kuće se premestila u duše i mozgove, a odatle u zakone i sudove, škole i udžbenike, novine i knjige. Da bi sve bilo kobnije, nema u Srbiji nijedne kuće koja nije bila na obe strane i nijedan Srbin koji se ne bi mogao brojati kao dvojica. Obojica su danas gubitnici i poraženici. Zato je Srbija jedina u kojoj se nije završio ovakav bratoubilački rat i u kojoj se održavaju ovakvi skupovi i drže ovakvi govori - rekao je Bećković, i dodao da oni koji su se protiv komunizma borili, pre nego što je propao, i sada su prokazani, a oni koji su se protiv njega borili, kad je propao, sada su na pravoj strani.